Podrška Svetske banke trgovinskoj saradnji na Zapadnom Balkanu

Goldstin je naglasila da je današnji događaj u Nišu "auto-put mira" koji će omogućiti fizičku povezanost radi postizanja ekonomske i društvene povezanosti unutar Zapadnog Balkana.

"Ovaj događaj je proizvod nastajuće saradnje između poslovnog sveta na Zapadnom Balkanu koji je svestan da je budući rast u rukama privatnog sektora, a koji mora biti dostignut kolektivnio", rekao je Goldstin.

Dodala je da je počastvovana što je u društvu srpskog i albanskog premijera koji su kako je naglasila "pokazali mudrost, viziju i postali vođe u ostvarivanju regionalne saradnje, jer su svesni da je to put za brži privredni rast".

Goldstin je navela da su premijeri Srbije i Albanije, rešeni da grade jaka i prosperitetna društva ne samo na osnovu posvećenosti domaćim ekonomskim reformama već i na većoj saradnji unutar zapadnog Balkana kako bi otklonili prepreke ekonomskom povezivanju, većoj povezanosti i iskoraku ka regionalnom i globalnom tržištu.

Ona je govoreći na skupu na kome učestvuje više od 300 predstavnika albanskih i srpskih kompanija rekla da je cilj projekta pojednostavljenja trgovine da podstakne veću ekonomsku saradnju među zemljama Zapadnog Balkana, kao i između EU, a fokus je na smanjenju troškova i vremena u trgovini i transportu kroz bolju koordinaciju i veće sposobnosti institucija.

Goldstin je naglasila da će projekat pojednostavljenja trgovine podržati primenu zajedničkog akcionog plana usvojenog u Parizu, a produbiće i reforme u oblasti trgovine i transporta u bliskoj saradnji sa EU i drugim međunarodnim i regionalnim organizacijama.

"Projekat pojednostavljenja trgovine i transporta za Zapadni Balkan razviće te zemlje i stvoriće tim koji će njime upravljati, a oslanjaće se na postignute rezultate kod finasiranja, kako bi se podstakao napredak", rekla je ona.

Goldstin je podsetila i da je Zapadni Balkan pre globalne krize rastao po stopama većim od pet odsto i mnogo brže nego zemlje EU, uglavnom zahvaljujući većoj domaćoj potrošnji, dok je od krize ta potrošnja pala za oko šest odsto, a izvoz povećan za 10 odsto.

Prema njenim rečima, Zemlje zapadnog Balkana su se nekada razvijale u pravcu izvoza radnika, dok je izvoz roba i usluga ostao na 20 do 55 odsto nacionalnog dohodka, dodajući da nijedna mala zemlja nije postigla prosperitet bez veće trgovinske razmene.

Goldstin je dodala da SB zna da će pažljivo dizajnirani programi vezani za trgovinu i transport doneti konkretne koristi i građanima projekat u Bugarskoj koji je više nego prepolovio vreme čekanja prelaska granice.

Prema njenim rečima, projekti SB u Latinskoj Americi, u Kolumbiji unapredio je spoljnu trgovinu koja se obavljala na jednom mestu i uveo je upravljanje rizikom kargo-trgovine preko luka na nacionalnom nivou, a te reforme su smanjile vreme izvoza za više od 30 odsto, a vreme uvoza ya skoro polovinu od 2008, dodavši da je ta finasijska institucija finansirala te programe za trgovinu.