Finansijski uspeh na račun dobavljača

U domaćoj ekonomiji najpopularniji vid plaćanja do skoro je bio pod sloganom "dođem ti".

Vlada je 2013. godine najzad propisala rokove plaćanja od 60 dana, osim ako ta obaveza nije ugovorena na rate. Tada rok plaćanja može biti do 90 dana. Teorija je jedno, a praksa drugo, pa se finansijska disciplina i dalje krši, i to od onih najuspešnijih, poput velikih trgovinskih lanaca.

"Preduzeća koja imaju visok kapital koja mogu da se finansiraju iz sopstvenih sredstava i dalje su spremna da koriste dobavljače kao sopstvene izvore finansiranja. Znači ovo nije priča o nelikvidnosti već o kršenju finansijske disipline", ističe Ružica Stamenković iz Agencije za privredne registre.

Dobavljači imaju više načina da dođu do novca ukoliko je zakonski rok plaćanja prekršen. To se odnosi na prekršajno gonjenje, ali i na uključivanje poreskih organa u naplatu.

"Prvo, oni mogu da se obrate sudu gde se na osnovu zakona o izvršenju i obezbeđenju naplata ostvaruje u roku od pet dana. Drugo, imaju pravo na jednokratnu naplatu od 20.000 dinara. Treće, imaju pravo na zateznu kamatu od 12 odsto godišnje. Imaju pravo da traže da sve troškove snosi dužnik", objašnjava privredni savetnik Andrija Jovičić.

Iz straha da ne budu izbačeni iz nekog trgovinskog lanca, malo ko od dobavljača pokreće prinudnu naplatu. Čak se dešava i suprotno, spremni su da plate trgovcima takozvano prvo punjenje i na sve načine se trude da uđu u neki od sistema. Umesto da nastave proizvodnju od prihoda od prodaje, dobavljači poizvodnju finansiraju kreditima banaka.

"Privatna preduzeća ugovaraju sa svojim dobavljačima rokove isplate. U kojoj meri oni to poštuju i zašto ti dobavljači to tolerišu to je stvar njihovog dogovora. U svakom slučaju, mi govorimo o pojavi", kaže Stamenkovićeva.

Ta pojava nije svojstvena samo privatnim, već i državnim preduzećima, mada se država više ne meša u rad firmi.

"Danas ne postoji niko u Ministarstvu privrede ko će pozvati ministra energetike ili direktora EPS-a i reći mu 'nemoj da gasiš struju zato što je u našem portfelju a duguje ti pare za struju'", ističe državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

Pre nekoliko godina lanac nelikvidnosti se širio a suma međusobnih potraživanja se kretala oko dve milijarde evra. Ti podaci su sada poslovna tajna, ali nije tajna da ta praksa nije prestala.