Privatizacija komunalnih preduzeća - za i protiv

U Srbiji ima više od 300 javno-komunalnih preduzeća koja treba pripremiti za privatizaciju. U Beogradu, posle dvogodišnje reorganizacije poslovanja i smanjenja troškova javnih nabavki, nije bilo viška zaposlenih, a od 20 javno-komunalnih preduzeća, samo dva su prethodnu godinu završila sa gubitkom.

"Ukupan skor kod svih JKP bio je gubitak od 1,8 milijarde dinara. Samo za dve godine javni sektor je prešao u plus i to ne mali plus, nego plus od 3,8 milijarde dinara", kaže Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika Beograda.

U Federaciji BiH još nema privatizacije JKP, ali pojedine firme dobijaju najplaćenije komunalne poslove: naplatu parkinga, pogrebne usluge, asfaltiranje, vodovod.

"Možda su oni nekad i niži u ceni u ponudama, ali na kraju, završna faktura i likvidator naplati to, ne jednom, nego pet puta skuplje od nas", kaže Adim Šerak, predsednik Sindikata komunalnih delatnosti Federacije BiH.

Crnogorci su privatizaciju u Javno-komunalnim delatnostima odložili dok ne donesu Strategiju o privatizaciji i Zakon o javno-privatnom partnerstvu.

Zakonom o komunalnim delatnostima tim preduzećima date su tri godine za prilagođavanje i reorganizaciju do privatizacije, i dodatnih 18 meseci za potpunu primenu zakona.

"Taj zakon će značiti da će lokalne samouprave kao osnivači ovih firmi biti u obavezi da daju tu delatnost na javni tender. U međuvremenu će ta naša preduzeća biti spremna da učestvuju na tenderu", smatra Branko Plamenac, predsednik Sindikata stambeno komunalne delatnosti Crne Gore.

Privatizacija u komunalnoj delatnosti je neophodna da bi se izbegao monopol, ali iskustva Rumunije, Bugarske i Mađarske koje su bez prethodne pripreme privatizovale komunalna preduzeća, govore da nivo usluge nije poboljšan, a nasuprot tome, cene su ponegde toliko povišene, da građani nisu mogli da ih plaćaju.