Spor rast kredita u privredi, a stanovništvo sve zaduženije

Kreditna zaduženost stanovništva od početka godine stalno raste i to se najviše odnosi na gotovinske kredite. Međutim, kada je reč o kreditnoj zaduženosti pravnih lica i preduzetnika, ona je mesecima na nivou od oko 1.400 milijardi dinara.

Ekonomisti kažu da bez povećanja kredita nema ni porasta bruto domaćeg proizvoda. Ako se zna da će on ove godine biti veći za oko tri odsto, postavlja se pitanje odakle se kreditira proizvodnja ako ne iz klasičnih bankarskih kredita.

Stanovništvo se u Srbiji polako ali sigurno sve više zadužuje. To i nije loše jer se tako više troši, podstiče tražnja i ekonomski rast. Ali šta je sa firmama i preduzetnicima koji se uglavnom razdužuju. Bankari objašnjavaju da novca ima, ali nema dovoljno investicione tražnje.

"Optimista sam da će se iduće godine videti prvi neki pomak napred u zadnjih nekoliko godina", kaže predsednik IO NLB banke Branko Greganović.

Najveće banke su prodale nenaplative kredite pa je i to uticalo na smanjenje njihovog obima.

"Ono što mi primećujemo u poslednje dve godine – pogotovo struktura tih investicija je sve veća i ne ide više u obrt koliko u investicije, ne ide zamišljenom brzinom, ali vidim pozitivne trendove", ističe izvršni direktor Prokredit banke Igor Anić.

Dobre i velike firme poslovanje finansiraju iz sopstvenog profita, pa retko svraćaju do banaka. Kada im zatreba novac, poput "Gorenja", koje je globalna firma, samo kod nas zapošljava oko 2.000 ljudi, dovoljno je da emituje akcije na berzi i tako prikupi kapital. Ipak, i ako im i zatrebaju krediti, retko ih traže u našoj zemlji jer su u inostranstvu kamate niže.

"Krediti u Evropi su bili pre nekoliko godina, zavisno da li je kategorija A, B ili C, od dva do pet odsto. Danas je u Evropi od jedan, dva, tri maksimalno", kaže direktor "Gorenja" Branko Apat.

Evropsko maksimalno kod nas nije ni minimalno jer su kamate privredi i stanovništvu znatno veće pa samim tim još uvek nekonkurentne stranim. Otuda se velike firme za velike investicije obraćaju međunarodnim finansijskim institucijama.

"Taj momenat nenaplativosti je nešto što ih muči zato su banke blago rigorozne kada traže klijenta i to su razlozi zašto pada izloženost kreditiranja privrede", objašnjava ekonomista Dušan Uzelac.

Kamate su u Srbiji niže za 7,8 procenata za privredu i za 6,6 procenata za stanovništvo nego lane. I kamatne stope na kredite u deviznom znaku su u padu usled nižih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu novca i niže premije rizika.

Ipak, krug nije zatvoren, jer kada osnovne kamate počnu da rastu, porašće i cene kredita i inflacija.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.