Finansijska pomoć EU Zapadnom Balkanu uglavnom uspešna

Revizorski sud je objavio izveštaj kojim se ocenjuje način na koji je Evropska komisija upravljala sredstvima pretpristupne pomoći (IPA) u Albaniji, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i na Kosovu u periodu od 2007. do 2013. godine.

Revizori su se fokusirali na sektore vladavine prava i javne administracije, a u obzir su uzeti kako procesi izrade programa, tako i 52 nacionalna projekta i tri regionalna programa.

Izveštaj revizora utvrđuje da upravljački ciljevi koje je Evropska komisija uspostavila nisu uvek bili konkretni i merljivi, da su se programi i projekti temeljili na potrebama, ali i da su u nekim slučajevima procene korisnika u oblasti vladavine prava pokazale znatne nedostatke.

Korišćenje sredstava IPA fondova bilo je otežano nedovoljnim administrativnim kapacitetima u nekim zemljama, ali i strogim zahtevima povezanima sa upravljanjem finansijskim sredstvima EU.

„Komisija bi trebalo da primeni stroge uslove i da prati preduzete mere u pogledu ispunjavanja tih uslova. Ako to bude potrebno, buduća finansiranja mogla bi se smanjiti ili obustaviti”, naglasio je član Evropskog suda revizora Ištvan Szabolcs Fazakas.

Evropski revizori ističu da je Komisija bila efikasna u praćenju primene projekata, uprkos primećenim nedostacima u izveštajima.

Bila je i ”delimično uspešna” u praćenju mera preduzetih na temelju zaključaka i preporuka proizašlih iz evaluacija, konstatuje se u izveštaju.

Izveštaj revizora navodi da je uprkos značajnim nedostacima korisnika pretpristupne evropske pomoći, Evropska komisija uspela da održi donatorsku koordinaciju.

Kad je reč o administrativnim kapacitetima, u okviru pomoći EU uopšteno su postignuti planirani ciljevi, dok je podrška vladavini prava i reformi javne uprave ocenjena kao delimično održiva.

Izveštaj Evropskog suda revizora objavljen danas u Luksemburgu navodi da Evropska komisija nije uvek bila dosledna u primeni uslova kada su u pitanju neki finansirani projekti iz sektora vladavine prava na Zapadnom Balkanu, a da su relativno mala sredstva bila obezbeđena za ključna područja kao što su sloboda medija, javna tužilaštva i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ocenjeno je i da su na održivost projekata finasiranih iz IPA fondova uticali i izostanak političke volje korisnika da sprovedu reformu u institucijama, nedovoljna budžetska sredstva, brojnost osoblja, kao i loša koordinacija.

Sud evropskih revizora naglašava i posebnu pažnju koja je od strane Evropske komisije bila posvećena poboljšanju regionalne saradnje i jačanju administrativnih kapaciteta na celom Zapadnom Balkanu.

Istovremeno, navodi se i da tokom razdoblja obuhvaćenog izveštajem (2007. do 2014. godine) Savet za regionalnu saradnju nije imao značajnijeg učinka na terenu.

Ocenjeno je da je politički dijalog u regionu imao ograničeni uticaj na vladavinu prava u velikom broju slučajeva, ali da je doprineo napretku u oblasti reforme javne administracije.

Preporuke Evropskog revizorskog suda, koje je Evropska komisija već prihvatila, odnose se na bolju izradu i implementaciju projekata na Zapadnom Balkanu, ali i veću posvećenost nacionalnih institucija u zemljama korisnicama pomoći.

Od 2007. do 2014. godine finansijska promoć EU Zapadnom Balkanu kroz Instrument pretpristupne pomoći (IPA) iznosio je 5,1 milijardu evra.

Pomoć je dodeljena u okviru nacionalnih i regionalnih programa. Od toga gotovo četvrtina pomoći dodeljena je za poboljšanje administrativnih kapaciteta u osnovnim oblastima vladavine prava i javne administracije.