Organska proizvodnja, potražnja veća od ponude

Retko ko je u organsku poljoprivredu ušao da bi mu rad bio lakši, a džepovi teži. Ono što proizvedu bude i tri puta skuplje od konvencionalne poljoprivrede ali s obzirom na veličinu prosečne farme, uložen rad i nešto manji prinos, od ovog posla je teško obogatiti se, mada može solidno da se živi, kažu proizvođači. Satisfakcija im je što su pobegli od grada, što čuvaju životnu sredinu i zdravlje svojih kupaca.

"U početku smo mi više išli ka mušterijama, i pokušavali da ih animiramo da shvate da je to kvalitet i da to treba da kupuju. Međutim, u poslednje vreme više se oni nama obraćaju interenetom ili preko preporuke", kaže organski poljoprivrednik iz Soko Banje Ilija Travar.

Za ljude koji stoku, voće i povrće uzgajaju bez hemijskih sredstva, kažu da imaju viši stepen svesti. Najveći broj organskih proizvođača pre ulaska u tu proizvodnju živeli su i radili u gradu.

Dragica Ostojić, organsko gazdinstvo "Domaćica", priča da je njen motiv za pokretanje organske proizvodnje bio da ima zdravu hranu za svoje ćerke, što se posle pet godina, kaže, i pokazalo kao ispravno, kao prava odluka.

"Moje ćerke od kad jedu samo organsku hranu u dom zdravlja idu samo na sistematski pregled preko škole, zdravstveni karton im je potpuno prazan", ističe Dragica.

Uprkos ekonomskoj krizi, svetsko tržište organske hrane stalno raste, slično je i na srpskoj tržnici gde je potražnja veća od ponude, pa trećinu organskih namirnica uvezemo. Stručnjaci kažu da je organska poljoprivreda strateški važna, budući da može da obezbedi veliki broj radnih mesta.

"Uposlena je naša porodica, nas petoro, koliko nas ima u kući plus sezonci, preko cele godine imamo jednog ili dva čoveka koji nam pomažu, a u toku sezone bude 50 ljudi", kaže organski poljoprivrednik iz sela Prilike Miro Rajović.

Subvencije države za organsku poljoprivredu jesu 40 odsto viši od tradicionalne, ali su smanjeni za onoliko koliko su početkom godine smanjeni i podsticaji za biljnu proizvodnju. Osim više novca, stručnjaci traže i novu regalativu.

"Nama je potrebno da Ministartvo poljoprivrede donese nacionalni akcioni plan koji je u sklopu nacionalne ruralne politike. Taj dokument još nije donet, a bilo bi definisano šta su prioriteti, šta treba finansirati, kako od strane države tako i od strane drugih investitora", napominje prof. dr Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta.

Agronomi procenjuju da je svaki deveti hektar zemljišta u Srbiji neobrađen, samim tim i pogodan za poljoprivredu bez hemijskih sredstava.