Težak položaj poljoprivrednica

Ako je motor srpske ekonomije poljoprivreda, motor poljoprivrede je žena. Tako kaže Sandra Tuturilov iz Kikinde. Ima trideset godina, diplomu inženjera stočarstva i 200 grla goveda. Rešila je da umesto mleka, prodaje rolovani sir. Deo sredstava za izgradnju mini-mlekare pokušava da obezbedi preko državnih konkursa za finansiranje projekata.

"Koliko ja znam, žene poljoprivrednice nemaju nikakve benefite. Možda u pojedinim konkursima pri ocenjivanju imaju koji bod više, a ovako nema ništa. Ženama je možda malo teže zato što su nežniji pol, ali ja na gazdinstvu radim sa svoje dve sestre i postižemo, za sada, sve što smo isplanirale", kaže Sandra Tuturilov. 

Malobrojna gazdinstva koja su registrovana na žene uglavnom su deo nasledstva i to kada nema muških potomaka. Iako se situacija sa mlađim generacijama menja u korist žena, u nešto starijim domaćinstvima glavnu reč ima muškarac.

"To se sve dogovorimo al' većinom bude kako suprug kaže. On je glava u kući i on odlučuje šta se seje, on radi, ja samo pomažem", navodi Branka Žegarac, poljoprivrednica iz Čente. 

Tek sedam od 900 žena u mreži poslovnih žena Srbije bavi se nekom vrstom prerade hrane.

"To govori pre svega o činjenici da žene u Srbiji ovu delatnost obavljaju van registrovanih preduzeća, najčešće u okviru poljoprivrednih domaćinstava i to se na kraju krajeva i vidi pre svega u tome što je plasman tih proizvoda pre svega na zelenim pijacama", kaže Sandra Popović Pantić iz Udruženja poslovnih žena Srbije.

U godini preduzetništva, Ministarstvo privrede je za žene u biznisu obezbedilo povraćaj od 50 odsto uloženog novca i stručnu obuku. Podatke o tome koliko njih planira da novac uloži u proizvodnju hrane još nemaju, za razliku od banaka, iako su tek tri odsto njihovih klijenata žene.

"Vrlo su vredni pažnje, podjednako učestvuju u kompletnoj proizvodnji, podjednako mogu da budu dobri donosioci odluka, podjednako dobro procenjuju šta je to što je dobro da bi se njihovo gazdinstvo unapredilo", kaže Biljana Petrović iz NLB banke. 

Na loš položaj poljoprivrednica ne utiču samo ekonomski i patrijarhalni društveni obrasci. Da bi se što više voća, povrća, mesa i mleka preradilo i ušlo u legalne tokove kao slatko, sir ili ajvar, neophodno je da Ministarstvo poljoprivrede što pre donese dugo najavljivani pravilnik o zanatskoj i tradicionalnoj proizvodnji.