Izvoz Srbije u prvih šest meseci povećan za 10 odsto

Iz hladnjače u Požegi srpska hrana odlazi u Evropu, Ameriku i Japan. Mogu da prerade 20 tona voća dnevno, a kapacitet skladištenja je 2.000 tona. Plan je proširenje proizvodnje i podizanje novih voćnih zasada.

"Mi treba da vodimo računa samo o nama, način kako radimo. Da imamo kvalitetne proizvode, da imamo stručne ljude, osposobljene, koji će da nose tu proizvodnju", kaže vlasnik i direktor kompanije "Master Frigo Fruits" Radoje Cvetić.

Smatra da treba pomagati proizvođačima, jer su oni, kako kaže, masa iz koje se sve posle nadograđuje.

"Ako mi tu uključimo mlade ljude koji će se baviti tom proizvodnjom i imati dugoročni interes, to se može na taj način raditi", rekao je Cvetić.

Radoje Cvetić zna posao – ima 300 zaposlenih i 3.600 proizvođača kooperanata. Veliki problem malih izvoznika često je nedostatak informacija, kažu u Privrednoj komori Srbije.

"Informacija o tome šta se traži na određenom tržištu, na koji način da upodobe svoje kapacitete, kako da proizvode, koja dokumentacija je potrebna kako bi određene proizvode izvezli. Kako da dođu do određenog kontakta, kako da dođu do partnera, kako da uspostave saradnju. To su neki od bazičnih problema koje naši privrednici imaju", istakla je Danijela Čabarkapa iz PKS-a.

Čak 65 odsto srpskog izvoza ide u Evropsku uniju, najviše u Italiju i Nemačku. Najviše izvozimo automobile, električne aparate, mašine, voće, povrće i žitarice.

"Ono gde bi ta struktura mogla da se promeni tiče se voća i povrća, gde izvozimo uglavnom voće i povrće umesto da izvozimo proizvode sa višom fazom obrade, i ja se nadam da u tom pogledu postoji prostor da se ta komponenta izvoza još više poveća", rekao je ministar trgovine Rasim Ljajić.

Ukupni poslovni ambijent mora da se popravi, rekao je Ljajić dodajući da je to politika kojom će se Vlada rukovoditi u ovom mandatu.

U prvoj polovini ove godine spoljnotrgovinska robna razmena Srbije premašila je 15 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom je 77 odsto.