Prvo analiza budžeta, pa novi podsticaji za agrar

U Udruženju poljoprivrednika kažu da nemaju ništa protiv velikih investitora, ni domaćih ni stranih, ali naglašavaju da bi subvencije od desetak hiljada evra po radnom mestu dale mnogo veći efekat kada bi bile uložene u mala i srednja gazdinstva.

"Jedna velika firma ili kompanija sa hiljadu hektara obrađuje jedan čovek sa jednim velikim traktorom. Tih hiljadu hektara može da se podeli na 50 porodičnih gazdinstava koji u proseku da imaju po dva člana to je 100 zaposlenih na 1.000 hektara", kaže Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Predlažu da registrovana gazdinstva dobiju status preduzeća, a subvencije i bespovratna sredstva samo oni kojima je poljoprivreda jedini izvor prihoda. Agroekonomista iz opozicionih redova ima predlog za novog ministra.

"Kada je reč o subvencijama u biljnoj proizvodnji, mislim da konačno moramo da subvencije dajemo prema klasama zemljišta jer je nedopustivo da pravimo sistem uranilovke. Investicije po radnom mestu treba odobravati pre svega na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima i u prerađivačim kapacitetima u zadrugama", smatra Miladin Ševarlić, agroekonomista i opozicioni poslanik.

Ministar poljoprivrede odgovara da ne smeju da se zanemare veliki investitori u agrar i da će Ministarstvo formirati posebno odeljenje koje će se time baviti. Da li će im radna mesta biti subvencionisana, kaže, pitanje je za Ministarstvo privrede, ali obećava da će uraditi sve da poljoprivrednici dobiju što veći deo iz budžeta.

"Nama je ideja da bespovratnim sredstvima u većim procentu idemo prema porodičnim gazdinstvima naročito onim gde su mladi poljoprivredni proizvođači i u onim sredinama koje u ovom trenutku imamo manjak poljoprivredne proizvodnje", navodi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Dodaje da je ideja da se prema malim i srednjim preduzećima koja se bave prerađivačkom industrijom izađe sa kreditnim linijama, sa finansijskim kapacitetima koje će ispregovarati sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Narednih dana trebalo bi da bude završena analiza, posle koje će se podsticaji drugačije dodeljivati.

"Sagledavamo potpuno budžet, gledamo gde smo sredstva do sada iscrpeli, koje mere agrarne politike su dale rezultate, a s druge strane one mere koje nisu dale rezultate, ta finansijska sredstva ćemo alocirati i stvoriti neke nove mere koje će pokrenuti investicije u agraru", ističe Nedimović.

Najviše para od države trebalo bi da dobiju oni koji imaju najveću šansu da proizvodnjom smanje spoljnotrgovinski deficit. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da uveliko pregovoraju sa predstavnicima stranih tržišta kako bi rešavanjem administrativnih problema povećali izvoz.