Trgovinske tenzije između Srbije i Makedonije zbog žita

Od 2010. godine svakog leta sličan problem. Iako je Makedonija potpisnica Cefta sporazuma o slobodnoj trgovini, u jeku sezone enormno poskupe neka uverenja ili dozvole. Najpre za brašno, a sada i za pšenicu. Formalne zabrane izvoza iz Srbije u Makedoniju nema, ali on se zapravo blokira. Takvi postupci se kose i sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.

"Uredba podjednako pogađa obe strane privrede, i naše izvoznike i njihove uvoznike i mi negde dnevno gubimo više od 40.000 evra zato što ne izvozimo pšenicu u ovom trenutku. Kupci naše pšenice u Makedoniji tvrde da se te mere ne odnose na sve pšenice, odnosno na dobavljače, već da se selektivno primenjuju, najčešće na našu pšenicu. E onda to nije dobro, jer mi gubimo", kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije". 

U Udruženju "Žita Srbije" kažu da je makedonska pšenica lošeg kvaliteta, pa je nerado kupuju i njihovi mlinari. Zato su, kažu, vancarinske barijere i podignute da bi tamošnji proizvođači prodali svoju robu. Dok se spor ne reši, Ministarstvo trgovine Srbije zatražilo je razgovor s kolegama u Skoplju, a upućen je i zahtev Cefti za održavanje specijalnog komiteta. Razmišlja se i o nepopularnim merama.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić kaže da su moguće recipročne mere prema Makedoniji.

"Svesni smo da te mere nisu korisne ni za koga, da nisu trajno rešenje, da nisu dobro rešenje, ali naprosto da bismo prekinuli ovaj lanac vancarinskih barijera, mi moramo da pribegnemo ovoj meri. Mi razmatramo na koju bi se robu to odnosilo i ukoliko se ova mera makedonske vlade ne ukine, mi ćemo zaista biti prinuđeni da te recipročne mere uvedemo", kaže Ljajić.

Od milion i petsto hiljada tona pšenice, koliko ukupno izvezemo, najveći kupci u regionu su Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora.