Utrostručen broj zaposlenih preko agencija

Od prvog aprila 2004. godine, kada je uvedena obaveza da i omladinske zadruge uplaćuju doprinose, njihovi vlasnici osnovali su i agencije za posredovanje u zapošljavanju. Prećutno odobravano zapošljavanje starijih od 30 godina, više nije bilo moguće

"Po preporuci samoga ministarstva mi smo tada otvorili agencije. Nama su do tada tolerisali bez obzira što su bili stariji, do tada nismo imali probleme", kaže Lutvo Bušatlić iz agencije za posredovanje u zapošljavanju "Palilula".

Jedan od razloga za otvaranje agencija za posredovanje u zapošljavanju jeste i masovno iznajmljivanje radne snage tzv. lizing, koji nije zakonski regulisan. To je povećalo obim poslova za 25-30 odsto, kažu u agencijama. Takvo zapošljavanje odgovara firmama koje su otvorene stranim kapitalom, zato što ne žele da plaćaju otpremnine niti radnike na bolovanju.

"Da ne bi oni lično preuzimali sve te kadrovske obaveze oko svih zaposlenih, radni odnosi i tako dalje, njima je lakše da angažuju agenciju, da obezbede legalnost u radu. Oni će to platiti neznatno više nego da radnike zaposle kod sebe, ali sa dosta manje zakonskih obaveza", navodi Nikola Milić iz agencije za posredovanje u zapošljavanju "Bulevar".

Od 2011. godine kada su 62 agencije zapošljavale više od 4.400 radnika, došli smo do toga da je prošle godine zaposleno 16.300 ljudi, a u prvih sedam meseci ove godine gotovo 12.600 radnika, kažu u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. U Ministarstvu rada kažu da statistika zapošljavanja u agencijama ukazuje na povećane mogućnosti zapošljavanja.

"Povećanje ili smanjenje broja privrednih subjekata sigurno rezultira time što su našli poslove koji im omogućavaju da funkcionišu, tako da verovatno imaju i dosta posla, pa se iz tog razloga ljudi odlučuju da otvaraju nove agencije", ističe pomoćnik ministra rada Zoran Lazić.

U istom periodu agencije su zaposlile više od 3.300 radnika u inostranstvu. Prema podacima Ministarstva rada 2011. godine zaposleno je 511 lica, u naredne dve godine nešto manje, dok je u 2014. i 2015. njihov broj udvostručen, a najčešće su na rad u inostranstvo odlazili inženjeri, doktori, medicinski i ugostiteljski radnici.