Cena čelika iz Srbije na proveri u EU

Evropska komisija pokrenutom istragom utvrdiće da li su toplo valjani čelični proizvodi koji su na tržištu Unije prodavani ispod cene, poreklom iz Brazila, Irana, Rusije, Srbije i Ukrajine.

"Ova istraga prati tekuće antidamping i antisubvencijske istrage sličnih proizvoda iz Kine koje su pokrenute u februaru i maju. Komisija sada ima do devet meseci da utvrdi da li ima uslova da se uvedu privremene dodatne carine, a zatim još šest meseci da odluči da li će preduzeti konačne mere", saopštila je Evropska komisija.

Vlada Srbije je formirala tim koji prikuplja dokumentaciju i u saradnji sa Briselom radi na rešavanju tog problema. Najavljuju da će Uniji dokazati da takav čelik nije stizao iz smederevske železare.

"Mislim da mi imamo čist slučaj što se tiče antidampinga i mislim da imamo ozbiljnu dokumentaciju i to ćemo raditi zajedno i sa kineskim advokatima, sa onima koji su najuspešniji u Briselu, koji već zastupaju kineske kompanije u 1.000 slučajeva", rekao je premijer Aleksandar Vučić.

"Nažalost, imali smo neprecizne i pogrešne izjave koje su nas dovele u ne laku poziciju i oko državne pomoći to je drugi paralelni proces koji se tiče Železare, ali borićemo se tu", kaže premijer.

Direktor "Hestila" u Srbiji veruje u sposobnost srpske vlade da reši problem, ističući da je naša železara mali proizvođač čelika, čiji je udeo na tržištu Unije manji od 0,4 odsto.

"Zbog čega druge evropske kompanije, koje su odbile da učestvuju u trci za privatizaciju 'Železare Smederevo', kako bi pomogle svojim prijateljima sa istog kontinenta, sada sumnjaju da će se čelik prodavati po nižoj ceni nakon što je kineski investitor preuzeo fabriku? 'Hestil Srbija' nikada nije planirao uvoz čelika iz Kine i njegovu preprodaju u Evropskoj uniji. To je u suprotnosti s našim ciljem da zaposlenima omogućimo očuvanje radnih mesta", ističe Sihaj Song, direktor kompanije "Hestil Srbija".

Tržište čelika je u velikoj krzi, a Kina pokriva polovinu svetskih potreba. Stručnjaci očekuju još veću kontrolu iz Unije zbog dolaska "Hestila" u Srbiju.

"Mislim da EU ne bi imala ništa protiv da je 'Hestil' otišao u 'Tata stil' u Velikoj Britaniji i da je ponudio njima rešenje, ne čak privatizaciju nego neki drugi način, oni bi onda zažmurili na oba oka i prihvatili bi 'Hestil' da dođe da spase njihovu kompaniju. Prema tome postoje neki dvojni aršini", kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

"Ne vidim Železaru kao direktan predmet ovog slučaja. Ono što je sigurno jeste da će Srbija, kao što je i do sada bilo kada je bio u pitanji u HPK menadžment, uopšte cela situacija u Železari biti u vezi sa Evropskom komisijom, biti u stalnoj komunikaciji", kaže Vladimir Krulj, savetnik u Vladi Srbije.

Inače, Evropska unija već primenjuje 37 antidamping i antisubvencijskih mera. Slične istrage zbog narušavanja konkurencije i propisa Komisija je prošle godine pokrenula i protiv zemalja članica Italije i Belgije.