Postupak protiv Hrvatske zbog konverzije kredita

Pozivajući se na svoje izvore, ovaj zagrebački dnevnik piše da je "već učinjen prvi korak i Hrvatskoj upućeno pismo formalnog obaveštenja".

Iz Evropske komisije, a i iz hrvatske Vlade, proteklih su meseci rekli da su "u kontaktu" i da pokušavaju da pojasne slučaj konverzije ali, čini se, komisija nije zadovoljna svim argumentima koje je do sada pružila vlada u odbrani te odluke.

Jutarnji piše da je navodno pismo "formalnog obaveštenja" poslato još pre tri sedmice, ali to nije objavljeno ni iz Evropske komisije ni iz hrvatske vlade.

Komisija inače ne objavljuje kada se nekoj državi pošalje takvo pismo, što je prvi korak u takozvanoj "infringemen" proceduri, navodi list.

I pre je poverenik za finansijske usluge Džonat Hil, koji je u međuvremenu podneo ostavku nakon što je na referendumu narod njegove države odlučio napustiti EU, upozoravao na mogućnost pokretanja postupka protiv Hrvatske zbog konverzije kredita u švajcarcima, podseća "Jutarnji list".

Hil je, kako se navodi, još u maju u raspravi pred Evropskim parlamentom upozorio da se "pravednije treba raspodeliti trošak konverzije".

"Razmatramo otvaranje postupka zbog povrede evropskog prava ako bude potrebno.

"Hrvatska vlada nam kaže da razgovaraju s bankama s ciljem pronalaska opcije kojom bi se pravednije delio teret konverzije. Mi to odobravamo, ali ubrzo mora doći do napretka ili ćemo preduzeti odgovarajuće postupke", upozorio je tada Hil.

I sada, prema nezvaničnim izvorima, Komisija je to učinila.

Iz EU su stalno upozoravali da pri rešenju problema kakvi su konverzije kredita treba pronaći ravnotežu između zaštite prava potrošača, ali i zadržavanja stabilnosti bankarskog sistema.

Nije tajna, piše list, da su neke države članice EU, čije su banke vlasnici nekih banaka u Hrvatskoj, tražile od Evropske komisije da istraži ovaj slučaj u Hrvatskoj.

Krajem maja prošle godine, za vreme Vlade premijera Zorana Milanovića, Hrvatska je prihvatila predlog tadašnjeg ministra finansija Borisa Lalovća da se svi krediti u švajcarcima konvertiraju u evro prema kamatnoj stopi koja je vredela na dan podizanja kredita.

Hrvatski mediji su tada javili da bi trebalo da se izračuna razlika između kredita u francima i kredita u evrima, a onda bi se taj iznos otpisao u delu glavnice.

Trošak konverzije iz švajcarca u evre, prema tada nezvaničnim informacijama, snosile bi banke, a država bi iznos gubitka banaka kompenzovala kao poresku olakšicu.

Katarina Lucić iz Udruženja Franak izjavila je da je za njih najbitnije smanjenje glavnice vraćanje glavnice na početno stanje.