Neiskorišćeni potencijal biomase

Poljoprivreda može da bude izvor obnovljivih energenata ali i veliki zagađivač. Korišćenjem pesticida, veštačkog đubriva, trošenjem vode hranjivih sastojaka zemljišta, poljoprivrednici utiču na emisiju štetnih gasova i efekat staklene bašte.

Da bi smanjio zagađenje ali i troškove proizvodnje, Dragan Radojev je novac investirao u obnovljive izvore energije.

"Odlučio sam se za solarne panele iz prostog razloga što dosta električne energije trošim za zalivanje objekata. Pronašao sam u tome računicu da mi je jeftinije uložiti nešto više para, ali zato imate struju u nekoj budućnosti za džabe. Po mojoj nekoj računici to će mi se isplatiti u periodu od tri do pet godina time što neću plaćati struju", rekao je poljoprivrednik iz Dobrinaca Dragan Radojev.

Iako ima razvijenu ekološku svest, na ovakvu investiciju kaže odlučio se samo zato što je 80 odsto finansirala država. Stručnjaci kažu da bi bilo dobro da ovakva davanja nisu na bazi sporadičnih projekata, kao i da bi država trebalo da podstiče i potrošače a ne samo proizvođače energije iz obnovljivih izvora.

"Problem je i što Republika Srbija subvencioniše dobijanje električne energije iz obnovljivih izvora energije a najveći potencijal kada govorimo o biomasi je za dobijanje toplotne energije, za to za sada nemamo subvencije države", kaže Vera Ražnatović iz Privredne komore Srbije.

U Srbiji samo nekoliko velikih agrarnih kompanija ima zatvoren sistem u kome se otpatci iz proizvodnje pretvaraju u energiju.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su svesni potencijala poljoprivrednih gazdinstva koja bi mogla da budu male bioenergana koje kao pogonsko gorivo koristi stajnjak ili žetvene ostatke ali, dodaju, novac za investiranje u takvu tehnologiju biće im na raspolaganju tek sa otvaranjem evropskih fondova za ruralni razvoj.

Trenutno, prosek vade proizvođači koji se odlučuju za solarne panele, budući da ta tehnologija sve više pojeftinjuje.