Proizvođači organske hrane lakše do kreditora

Svet je zasićen nezdravom hranom, ali je i organska proizvodnja u velikom uzletu. Proizvođači koji imaju dobar projekat lako nađu tržište ili kreditora.

"Naš projekat se zasniva na tome da mušterija dođe kod nas na gazdinstvo, vidi proizvod i ubere sam koji želi. Može da spremi i zimnicu kod nas", kaže Dragan Aćimović iz Futoga.

Slično je i sa proizvođačima organske živine s tim da je ta proizvodnja znatno skuplja i zahtevnija.

"Tu su prirodni uslovi gde nema kontinuiteta kao u kavezu, kada znaš da imaš 80 odsto od koka nosilja, daš im hranu, vodu, režim svetla i završio si priču. Međutim, ovde je nešto sasvim drugo. Četiri ili pet dana kada pada kiša one smanje za 20 odsto nosivost", kaže Stevica Krečunja iz Dubljaje.

Stručnjaci upozoravaju da inspekcija ne kontroliše stalno klasične proizvođače već samo po prijavi, a da su proizvođači organske hrane pod stalnim prismotrom. Ipak, sertifikovanje takvih proizvoda nije skupo.

"Ako je to voćarstvo koje je rizičnije za napad štetočina i bolesti, ako su to povrtarske kulture ili stočarstvo onda će više puta godišnje dolaziti kontrola i sertifikacione kuće da ih obiđu i da vide da li ima operacija koje su možda rizične", kaže Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Bankari uvek prate trendove kada kreditiraju proizvođače. Kažu da je Srbija bogom dana za poljoprivrednu proizvodnju.

"Organska proizvodnja ima značaj i kao dugoročno profitabilna i kao deo koji dokazuje odgovornost Srbije za dugoročno održiv razvoj, ne samo za neke kratkoročne profite", kaže Branko Greganović iz NLB banke.

Iako je svaki deveti hektar zemljišta u Srbiji neobrađen i pogodan za poljoprivredu bez hemijskih sredstava, organsku proizvodnju je sertifikovano tek oko 2.000 poljoprivrednika.

Tražnja za organskom proizvodnjom je veća od ponude, a tržište je vredno 60 milijardi dolara.