Beograd može sam sebe da prehrani

U Dudovici, poslednjem selu beogradskog prstena, živi i radi Milivoje Stevanović, najuspešniji odgajivač svinja po oceni Privredne komore Beograda. Mesečno klanici isporuči 120 tovljenika. U vreme kada je proizvođačka cena oko 140 dinara, a prodajna i dvadeset dinara manje, uspeva da bude najbolji tako što je troškove sveo na minimum.

"Samo ja i sin radimo na farmi, uglavnom, i nemamo radnu snagu. Pored toga radimo 35 hektara zemlje i tu hranu provučemo kroz svoju mešaonu i kroz svoje tovljenike", kaže Ljubivoje Stevanović iz sela Dudovica kod Lazarevca.

Do pre nekoliko godina u Dudovici je bilo 16 svinjarskih farmi, a danas, samo njegova. Možda bi ih bilo više, da je više pomoći nadležnih. S druge strane, Grad Beograd je ove godine izdvojio oko 40 miliona dinara, za voćare, povrtare i pčelare.

"Veliki broj pčelara se prijavio i svi su ispunili uslove, što znači da će dobiti ili sedam košnica ili vrcaljku za med. Što se tiče voćarstva i povrtarstva, dodeljujemo plastenike, sisteme za novodnjavanje i protivgradnu mrežu – to su bespovratna podsticajna sredstva", kaže Snežana Vračar iz Uprave za poljoprivredu Sekretarijata za privredu Beograda.

Od 17 beogradskih opština, čak 14 je poljoprivredno.

Sedamdeset odsto grada Beograda je poljoprivredno zemljište. Trideset hiljada prestoničkih farmera obrađuje 150.000 plodnih oranica. Farma mlečnih krava Poljoprivrednog kombinata Beograd je najveća u Evropi.

PKB-u zaštita države ističe krajem meseca. Jedan od njegovih direktora, koji je proglašen za najboljeg stručnjaka, podseća na značaj tog kombinata za prehrambeni sektor.

"Možda PKB ovakav kakav jeste i nije funkcionalan, ali možda je to i posledica svih nekakvih prethodnih dešavanja. Možda ako bi PKB imao mogućnosti da se u njega malo investira, mislim da bi on postao jako profitabilno i zgodno preduzeće", kaže Petar Stojić iz Instituta PKB-a "Agroekonomik".

Uz PKB, još tri velika poljoprivredna kombinata hranila su Beograđane. Bez obzira na to da li će biti privatizovani, stručnjaci kažu da namena ne sme da im se menja. Jer, proizvodnja hrane, na duži rok, daleko je isplativija od, na primer, stambenog kompleksa, a i zapošljava više ljudi od bilo koje industrijske zone.