Mogu li farmeri da se obogate od prodaje jaja

Kada je porodica Petrović izračuna da proizvodna cena jajeta ne prelazi šest dinara po komadu, a da u trgovinama ono košta i 14 dinara, rešili su da iznajme tezge na pijaci, pa sada na veliko prodaju samo manji deo proizvodnje od 3.000 jaja dnevno.

"Mama je na pijaci, tata skuplja jaja, klasira, tu su i ćerkice koje pomažu dedi tako da svi učestvujemo na farmi i tu je računica, mislim da kada bi imali zaposlenog, kakva je sad situacija, ne bi se isplatilo ali od ovoga može da se živi, ne može da se obogati ali može normalno da se živi", kaže Vladimir Petrović iz Velikog Sela.

Polovina jaja u Srbiji proizvede se na svega desetak velikih farmi, ostatak proizvodnje preuzela su mala i srednja porodična gazdinstva, odnosno preduzeća.

"Dosta je usitnjena ta proizvodnja ali je činjenica da mi imamo dovoljno konzumnih jaja za sopstvene potrebe i naravno imamo i tržišne viškove. Proizvodnja konzumnih jaja za 2015. je oko dve milijarde komada što je za 200 miliona komada više nego 2014. godine", kaže Nenad Budimović iz PKS.

Zbog pravilnika o salmoneli koji ne predviđa nadoknadu troškova proizvođačima u čijem se jatu pronađe ta bakterija, Srbija ne može da izvozi u Evropsku uniju. U Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu izvezli smo 30 miliona komada jaja. Ipak, uvezemo dvostruko više.

Rade Škorić iz Poslovnog udruženja za živinarstvo kaže da se u Srbiju uveze oko 70 miliona konzumnih jaja kroz poluproizvode za konditorsku industriju i industriju majoneza.

"Naše dve fabrike koje to mogu da urade ne rade i to bi sigurno rasterenjtili tržište gde bi proizvođači mogli malo drugačije da se udruže i kod formiranja cene s trgovinom mnogo bolje prođu", kaže Škorić.

Porodica Petrović odgaja koke nosilje domaće rase ali i "lenhor koke" čija su jaja potrošači spremni da plate i nekoliko dinara više a troškovi su isti.

Proizvođači kažu da je budućnost u belim jajima od "lenhor koka", imaju manje holesterola, lakše se vare, a o Vaskrsu se lakše i lepše farbaju.