Bauk drahme nad Evropom

Grčka je članica evrozone u kojoj niko ne razmišlja o napuštanju ili mogućnosti da bude izbačen, a ukoliko bi se Grčka vratila na drahmu i njeni dugovi bili bi pretvoreni u tu valutu što ne bi bilo dobro, smatraju sagovornici Oka.

(Snimak "Oka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije)  

"Trenutno je u Grčkoj neka vrsta revolucije, pobuna protiv briselskih vlasti. Evropske institucije utvrdile su šta Grčka treba da uradi da bi dobila pomoć, a onda se pojavio pokret Siriza koji ima u programu ukidanje kapitalizma. Oni nisu za izlazak iz evrozone, ali neće ni da ispunjavaju uslove koji su im dati", kaže Andrej Ivanji, urednik spoljne rubrike u nedeljniku Vreme.

Ekonomista Mališa Đukić smatra da je situacija u Grčkoj daleko od očekivane nakon ugovora sa evropskim institucijama i mera MMF-a, Evropske komisije i Centralne banke. U Grčkoj nezaposlenost i dalje raste, a privredna aktivnost se smanjuje.

"Stanje je gore i tu je potreba za redefinisanjem odnosa Evropske unije i Grčke. U Evropi se u poslednje vreme mogu čuti popustljivi tonovi, predlozi za odlaganje rokova za vraćanje dugova", objašnjava Đukić.

Sonja Seizova, nekadašnja dopisnica iz Atine, naglašava da novac kojim je Evropa pomogla do Grčke nije ni došao.

"To su pare za grčke poverioce, za servisiranje kredita. Evropske mere vode u recesiju i pitanje je da li će institucije odustati ili će pokušati da se uvedu elementi razvojne politike", dodaje Seizova.  

Seizova objašnjava da prosečan Grk danas živi u atmosferi neizvesnosti, zbunjenosti i panike. Krizu osećaju svi, direktno ili indirektno.

"Grčko društvo je polarizovano. Vidi se da je politika ušla u porodične i prijateljske odnose. Stari prijatelji više ne razgovaraju jer imaju suprotstavljena mišljenja o ispravnoj politici za izlazak iz krize", kaže Sonja Seizova.

Ništa manja zbunjenost nije ni u Briselu u kome se o merama štednje govori a pravih rezultata nema, dodaje Andrej Ivanji.

"Da bi sistem institucija Evropske unije funkcionisao države bi morale da se odreknu jednog dela svog suvereniteta i da ga prebace na institucije u Briselu. Polarizacija Evrope je upravo nastala jer je Nemačka insistirala na svom sistemu štednje na koji mnoge zemlje nisu pristale", ocenjuje Ivanji.

Ekonomista Mališa Đukić objašnjava da bi se mnogi problemi izbegli da su sve države članice poštovale odredbe o zaduživanju predviđene sporazumom iz Mastrihta.

"Pre globalne krize mnoge zemlje nisu poštovale te kriterijume i plan je bio da se efekti krize iz 2007. godine ublaže pojeftinjenjem novca i većim ulaganjima u državna preduzeća. Očekivanja su bila da će se iz krize izaći najkasnije 2009. što se nije desilo i strah od novog propadanja bio je okidač za stvaranje dužničke krize", kaže Đukić.

Problema bi bilo manje da su na početku krize uspostaljena nova pravila u Evropi, smatra Đukić, jer je sada teško vratiti se na prihvatljiv nivo zaduživanja.

Način kako se posledice krize rešavaju u Španiji, Italiji i sada u Grčkoj, govori da Evropa ne želi nikome da prepusti ekonomije ovih zemalja, slažu se sagovornici Oka. Novoizabrani premijeri ovih država su proevropski, kakav će izvesno biti i premijer Grčke.

O odnosu Grčke prema Evropi, a pogotovo Nemačkoj, više će se videti na utakmici Evropskog prvenstva. Duel Grka i Nemaca biće više od igre, kaže Andrej Ivanji, jer Grci će igrati za nacionalni ponos.