Pad inflacije i BDP-a

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je da će inflacija u Srbiji nastaviti da pada, ali da će bruto-domaći proizvod 2011. i 2012. godini porasti manje nego što je ranije prognozila NBS.

"Na pad inflacije čiji je međugodišnji rast u oktobru iznosio 8,7 odsto, uticaće cene hrane i usporavanje rasta cena koje su pod kontrolom države", ocenio je Šoškić na konferenciji za novinare.

"Imajući u vidu zbivanja u zemljama koje su značajniji trgovinski partneri Srbije - poput Italije, Nemačke, Rumunije, centralna banka je revidirala naniže i stopu rasta BDP u 2012. godini, na oko 1,5 odsto", rekao je Šoškić i dodao da će na ekonomski rast dogodine najviše uticati izvoz.

Prema podacima NBS, septembra se nastavilo smanjivanje kreditne aktivnosti banaka, a među novoodobrenim kreditima je poraslo učešće pozajmica u dinarima.

Guverner je ukazao da je učešće problematičnih kredita u ukupnim zajmovima dostiglo 18,8 odsto - 8,4 odsto u kreditima građana, a 22,4 odsto u privrednim kreditima.

U Nedelji štednje, od 31. oktobra do 9. novembra, devizna štednja građana povećana je za 112,7 miliona evra, a dinarska za oko 1,2 milijarde dinara. U tom periodu banke su, prema rečima Šoškića, povećale rokove položenih depozita i ponudile nešto manje kamate nego prethodnih godina.

Govoreći o eventualnom prelivanju krize iz zemalja evrozone finansijskim kanalima, Šoškić je istakao da NBS prati dešavanja u svim bankama i precizno evidentira kretanje novca i dodao da nema pojava koje bi trebalo da izazivaju zabrinutost.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi destabilizacija sa međunarodnog finansijskog tržišta počela da se preliva u naš sistem, NBS ima mere koje bi u tom slučaju primenila.

O platama u centralnoj banci 

Guverner Šoškić rekao je da su primanja rukovodstva centralne banke u poređenju sa primanjima rukovodstva finansijskih institucija u našoj zemlji višestruko niža i da ih treba posmatrati u tom kontekstu.

Šoškić je istakao da bi kada se govori o platama rukovodstva NBS trebalo imati u vidu i kolike su plate rukovodstva u javnom sektoru - javnim preduzećima, agencijama i finansijskim institucijama u državnom vlasništvu, čija rukovodstva imaju veća primanja.

"Nemamo ništa protiv da se čitav taj sistem stavi pod lupu i dodatno uredi", rekao je guverner i dodao da su plate u NBS ispod prosečnih plata u centralnim bankama nekih od susednih zemalja kao što su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija.

Prema njegovim rečima, plate su na tom nivou da "mi uprkos tome što znamo da su više od proseka u našoj zemlji vrlo često imamo problem da zadržimo mlade kvalitetne ljude koji ponekad iz NBS odlaze u privatni sektor".

Šoškić je podsetio da NBS nije budžetski korisnik, ima nezavisne izvore finansiranja, a principi za određivanje plata rukovodstva određeni su još 2003. godine i postavio ih je Savet NBS.