Sporna cena osiguranja

Dogvor o najnižoj ceni obaveznog osiguranja za motorna vozila pokreće pitanje monopolskog položaja osiguravajućih kuća.

Opštoj konfuziji doprinose dva protivrečna rešenja Komisije za zaštitu konkurencije, nekoliko akata Upravnog suda koji je odlučivao po žalbama osiguravajućih kuća i zakon koji predviđa postepenu liberalizaciju tržišta osiguranja.

Dva miliona prodatih polisa obaveznog osiguranja automobila, svake godine, dobar su posao za osiguravajuće kuće. U proseku vozač plaća 8.000 dinara, ako je automobil "moćniji", i dvostruko više. Kod svih osiguravajućih kuća cena je ista.

Pozivajući se na zakon iz 2008. godine, Komisija za zaštitu konkurencije zaključila je da je dogovor osiguravača o minimalnoj ceni osiguranja monopolsko ponašanje.

Na to su se Upravnom sudu, i pojedinačno i udruženo, žalile osiguravajuće kuće.

Iako je sud presudio u korist Komisije, ona donosi rešenje o obustavi postupka.

Vladan Manić iz Udruženja osiguravača Srbije kaže da je razlog obustavljanja postupka to što je u međuvremenu doneto novo zakonsko rešenje po kojem se utvrđivanje cena određuje kao obavezno.

I dok je za osiguravače ta priča završena, u samoj Komisiji rešenja ne žele da komentarišu dok ne odluče i o ostalim primedbama koje imaju na poslovanje osiguranja.

U svakom slučaju vozači će na konkurenciju ponuda osiguranja, sačekati još koju godinu, jer zakon potpunu liberalizaciju cena predviđa tek sa ulaskom Srbije u Evropsku uniju.

Dobra vest je da našim vozačima, već od Nove godine, zeleni karton za putovanje u zemlje Unije neće biti potreban.

Tome je prethodila odluka Udruženja osiguravača da na sebe preuzme isplatu mogućih šteta, koje pričine čak i vozila koja nisu osigurana.

Takvu odluku pospešila je i statistika, po kojoj naši vozači spadaju u pažiljivije.

Automobile ne osigura oko dva odsto vlasnika, dok u nekim zemljama Evropske unije ulicama krstari i do 30 odsto neosiguranih vozila.