Dogovor za spas evrozone

Maratonski samit u Briselu okončan je rano jutros, uz ocenu čelnih ljudi Evropske unije i evrozone da je Evropa sposobna da preduzme sve što treba, kako bi očuvala ekonomsku stabilnost.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej ističe da će, zahvaljujući postigntom dogovoru, Fond za spas prezaduženih članica evrozone biti i do pet puta veći.

"Sredstva će dostići hiljadu milijardi evra, pod određenim pretpostavkama koje zavise od uslova na tržištu i spremnosti investitora", kaže Rompej.

Odluka o otpisivanju polovine grčkog duga i formiranju programa pomoći postignuta je konsenzusom svih 27 članica Evropske unije.

Vodeće evropske banke odsad će morati da povećaju obavezne rezerve na devet odsto aktive. To zahteva da do 30. juna 2012. godine banke prikupe dodatnih 108 milijardi evra.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi navodi da je kriza, koju bi izazvao grčki bankrot, izbegnuta.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je sa kreditorima dogovoreno da dug Grčke do 2020. godine bude 120 BDP-a i dodala da je to uslov da se Grčka vrati na tržište obveznica.

Grčki premijer Papandreu kaže da će otpisom 50 odsto duga, spoljni dug njegove zemlje biti održiv. Upozorava, međutim, da Grčka od iduće godine više ne sme da ima manjak u budžetu i da će neke banke privremeno morati da se nacionalizuju.

Papandreu je istakao da je izbegnut bankrot i da je to veliko dostignuće za Grčku.

"Sada zatvaramo jedno poglavlje i ulazimo u novu eru sopstvenim snagama", kaže Papandreu.

Na samitu su dogovorene i dodatne mere štednje za Italiju i Španiju. U spasavanje evra spremne su da se uključe Rusija i Kina, povećanjem ulaganja svojih deviznih rezervi u dužničke obaveze pojedinih članica evrozone, ali tek posle detaljne analize.