Rekordna nezaposlenost na Kosovu

Gotovo 50 odsto stanovnika Kosova i Metohije nema posao, što je najveća stopa nezaposlenosti u Evropi. Na Kosovu gotovo da nema proizvodnje, a i pored toga što je u poslednjih 12 godina dobilo donacije, koje se mere milijardama evra, Kosovo i Metohija i dalje su ekonomski nerazvijeni.

Svaki treći stanovnik živi ispod granice siromaštva, a svaki deseti je ekstremno siromašan. Prosečna plata je 250 evra. Zvanično, nezaposleno je više od 350.000 ljudi, ali se smatra da je taj broj mnogo veći.

Milivoje Miletić iz Privredne komore Srbije kaže da je u ovom trenutku društveni bruto proizvod 1.200 evra i da ekonomija praktično ne postoji u izdanju kakvu poznaje moderan svet.

"I pored prirodnih resursa, može se reći sa ekonomskog stanovišta da se radi o eksperiment državi", kaže Miletić.

U Kancelariji za razvoj pri Ujedinjenim nacijama u Prištini kažu da je najveća odgovornost na Vladi Kosova, koja je trebalo da uradi nove razvojne planove.

"Prema istraživanju UNDP-a, koji je anketirao građane Kosova, ekonomski razvoj i siromaštvo ostaju ključni izazovi na Kosovu, a zatim korupcija i drugi problemi na lokalnom nivou", kaže Armend Muja iz Kancelarije za razvoj pri UN u Prištini.

Kosovska vlast traži rešenje za nagomilane ekonomske probleme i najavljuje osnivanje ekonomske unije sa Albanijom.

Najveći problem siva ekonomija

Analitičar Nenad Vasić kaže da je ukupan prošlogodišnji obim izvoza Kosova u Albaniju je 13 milona dolara, a iz Albanije na Kosovo 28 miliona dolara.

Najveći problem je siva ekonomija i organizovani kriminal. Ranijih godina, novac je stizao od Albanaca iz inostranstva koji sada, zbog ekonomske krize, smanjuju doznake. Kosovsko društvo opterećuje i Sporazum o readmisji, koji podrazumeva povratak Albanaca iz zemalja Evropske unije.

Šef Ekonomskog tima DSS-a Nenad Popović kaže da je Kosovo najneuspešniji projekat Međunarodne zajednice.

"Za poslednjih 11 godina uloženo je više od 4 milijarde evra u ovu lažnu državu, a rezultati su nikakvi. I dalje je najveća nezaposlenost, i dalje je to centar organizovanog kriminala i korupcije i praktično sve što je uloženo nije valorizovano", kaže Popović.

U poslednjih šest decenija, Srbija je u južnoj Pokrajini izgradila termoelektrane, Trepču i druge rudnike, škole, bolnice, pošte, železnicu, puteve, stambene objekte. Ukupna vrednost nepokretnosti na koje Srbija polaže pravo iznosi 220 milijardi dolara. Tu činjenicu i dalje ignorišu i Priština i Evropa.