Pečat odlazi u istoriju

Srpski parlament izglasao je novi Zakon o privrednim društvima koji će početi da važi 1. februara naredne godine. Predlagač zakona, Ministarstvo ekonomije, time želi da uskladi naše sa propisima u Evropskoj uniji i učini privredni ambijent privlačnijim za strane investitore.

U isto vreme, neke organizacione forme u firmama, poput upravnog odbora odlaze u prošlost. Uz novi Zakon o privrednim društvima moguće je da firme, ako žele, mogu da imaju neograničen broj direktora.

Međutim, uvođenje nadzornih umesto upravnih odbora pooštravaju odgovornost direktora koji će, ako ne rade savesno, mnogo lakše ići u zatvor.

Đorđe Vukotić iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja kaže da je jedno od najtežih krivičnih dela davanje neistinite izjave koja služi za okončanje određenih postupaka, kao što su postupci statusne promene ili postupci vezani za smanjenje kapitala. U zakonu postoje procedure koje bez tih izjava ne mogu da se sprovode. 

"Ukoliko se da netačna izjava, a cilj je da se izigraju poverioci, akcionari, ili članovi društva, predviđena je krivična odgovornost. Ukoliko je šteta preko deset miliona dinara, kazna je do deset godina zatvora", kaže Vukotić.

Podela rada i odgovornosti

Za privrednike novo ustrojstvo je šansa da stranci prepoznaju organizacionu strukturu firme gde se tačno zna ko je za šta odgovoran. S druge strane zakon bi trebalo da odstrani nepotrebno duplranje knjiga akcionara, udela, pa čak i klasičnog pečatiranja.

Jedan od glavnih birokratskih simbola pečat od Nove godine odlazi u prošlost. Njega će zameniti elektronski potpis ako je reč o elektronskom dokumentu ili samo običan potpis ako je dokument u papirnoj formi.

Firma "Privredni savetnik", koja uglavnom savetuje preduzeća kako da posluju, i sama će uštedeti na novoj organizaciji 100.000 evra godišnje.

"Sigurno da jeste antibirokratski zakon jer ako bi se povećao broj članova društva u d.o.o. od 50 morali smo da se organizujemo kao zatvoreno akcionarsko društvo. Sada je takva obaveza ukinuta, takođe ukinuta je obaveza organizovanja zatvorenih akcionarskih društava ako sto akcionara pređu u otvorena društva", kaže Ratomir Ćirović, direktor "Privrednog savetnika". 

Do sada je bilo dovoljno da kupite nekoliko akcija neke kompanije, pa da kao član skupštine akcionara imate uvid u poslovanje. To se često koristilo u industrijskoj špijunaži pa je novim rešenjima određen minimum informacija za odlučivanje koje je dovoljno da objavite preko Interneta.