Grčka traži duži rok otplate

Iako je sve snage usmerila na otplatu enormnih dugova, Grčka teško izlazi na kraj sa ekonomskom krizom. Najzaduženiju članicu evrozone, sa budžetskim deficitom od 10,5 odsto, ponovo su posetili kontrolori MMF-a i Evropske unije, s ciljem da sastave kvartalni izveštaj o realizaciji ekonomskog programa vlade u Atini.

Pošto su prošle godine Unija i MMF Grčkoj odobrili finansijsku pomoć od 110 milijardi evra, kreditori su nedavno pristali i da toj zemlji produže rok za otplatu dugova sa tri na sedam i po godina.

Atina je uverena da će oštrim merama štednje izvući zemlju iz recesije i žustro odbacuje sve spekulacije o mogućem restrukturisanju duga. To bi, ističe vlada Jorgosa Papandreua, bila velika greška, jer bi vodilo zamrzavanju tržišta obveznica u narednih 10 do 15 godina, a njihovi vlasnici izgubili bi novac.

"Gomilanje dugova, ili 'šišanje' grčkog tržišta obveznica, ne bi rešilo finansijske probleme zemlje. Vlada želi da nastavi sa rezanjem poreskih stopa za pojedince i biznis. Da bismo to postigli, moramo da suzbijemo utaju poreza", kaže Jorgos Papakonstantinu, ministar finansija Grčke.

Dok u evrozoni, takođe, odbacuju mogućnost restrukturisanja grčkog duga, finansijski analitičari su skeptični: smatraju da je to nemoguće izbeći. Grčki narod je nezadovoljan.

"Stalno nas ubeđuju da mi treba da otplaćujemo krizu. E, pa, neće moći. Nismo dužni nijedan jedini evro", kažu pojedini građani Atine. Drugi navode da zbog ekonomskih mera na koje ih teraju gube prava za koje su se godinama borili.

Prezadužena Grčka bez zajmova nije u stanju da uredno otplaćuje dug od 330 milijardi evra, čak 150 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda. Atina sada traži još jedno produženje roka otplate.