Krompir za evropsko tržište

Da bi Srbija dobila dozvolu za izvoz krompira na tržište EU, neophodno je da ubedimo Brisel da je krompir koji se u našoj zemlji proizvodi zdrav. Stručnjaci kažu da krompira ima dovoljno, i za domaće potrebe i za izvoz.

U trenutku kada je krompir najskuplji na domaćem tržištu, najavljeno je da bi Srbija mogla da dobije dozvolu za izvoz tog povrća u zemlje EU. To ne bi trebalo da zabrine potrošače, jer krompira, kažu stručnjaci, u Srbiji ima dovoljno i za naše potrebe i za izvoz.

Da bi dobila dozvolu za izvoz, Srbija treba da ubedi Brisel da je krompir koji se ovde proizvodi zdrav.

Izveštaj o ispravnosti semenskog i merkantilnog krompira, kažu nadležni, trebalo bi da bude završen tokom aprila, nakon čega će biti prosleđen Evropskoj komisiji.

"Krompir ne sme u sebi da sadrži nikakve štetne karantinske bolesti. Te bolesti nisu opasne po zdravlje ljudi. To su bolesti koje mogu biti prenete na drugi krompir i samim tim da umanje rod, skrate rok trajanja, da taj krompir brže truli, da ne može toliko da se čuva", objašnjava Dušan Pajkić iz Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede i trgovine.

Kada će se znati da li ćemo i koliko uopšte krompira moći da izvozimo, još se ne zna. U Inspektoratu kažu da bi, ako budemo imali sreće, to pitanje moglo da se nađe pred Evropskom komisijom pre letnje pauze ili na jesen.

Ukoliko dobijemo dozvolu, krompir bismo najpre mogli da izvozimo u Rumuniju i Bugarsku, jer su ga te države kupovale pre ulaska u Uniju.

Vest o izvozu ne treba da uplaši potrošače.

"Negde oko 880.000 tona je proizvodnja, za humanu ishranu, koja je 36 kilograma po glavi stanovnika i za industrijsku proizvodnju je potrebno oko 400.000 tona", ističe Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije.

Stanković dodaje da je iz Srbije izvezeno samo 8.700 tona krompira i da je kod proizvođača ostala polovina proizvodnje.

Konkurentnost i kvalitet

Da bismo zaista izvozili, potrebno je da budemo konkurentniji, i po kvalitetu i po ceni, kažu stručnjaci. To znači veća ulaganja, ali i veću zaradu, jer bi i prinosi trebalo da budu bar dvostruko veći.

Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da proizvođač treba da uvede kompletnu novu tehnologiju da bi postigao kvalitet.

"Od kvalitetnog semena, adekvatnog đubrenja, primene sistema za navodnjavanje, primena takvih mašina koje formiraju banak, tako da imamo lepu krtolu da bude prihvatljiva i okom i kvalitetom, i za naše i za evropske kupce", kaže Broćić.

Motiv Uniji da dozvoli uvoz mogao bi da bude i to što su Češka, Poljska, Slovačka bile pogođene poplavama.

Ipak, treba znati da na to tržište ne možemo da izvozimo po bilo kojoj ceni. Ona sa kojom bismo mogli da budemo konkurentni, kažu stručnjaci, sada je do 15 evrocenti za kilogram krompira.

Број коментара 12

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 25. новембар 2024.
14° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње