Saglasnost za novi model razvoja

Organizatori i učesnici "Kopaonik biznis foruma", završenog danas, ocenili su da je Srbiji potreban konsenzus o novom razvojnom modelu, baziranom na rastu proizvodnje za izvoz i aktiviranju domaće štednje. Na kraju trodnevnog ekonomskog foruma, zaključeno je da je bilo mnogo korisnih saveta koji mogu odmah da se primene.

Sumirajući ocene foruma, predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin izjavio je da je zaključeno da je potreban "kopaonički konsenzus" o novom razvojnom modelu, baziranom na rastu proizvodnje za izvoz, pre svega u industriji, energetici, prehrambenoj industriji i poljoprivredi.

Đuričin je rekao da centralna monetarna vlast mora ubuduće da se rukovodi širim spektrom ciljeva i da, pored stabilne i niske inflacije, mora voditi računa o stabilnosti nacionalne valute i, ukoliko je moguće, o stepenu nezaposlenosti.

Suština svih predloženih mera, prema rečima Đuričina, treba da bude stvaranje povoljnog ambijenta, koji bi bio osnova za podizanje nivoa aktivnosti kroz investicije, koje je predsednik SES-a okarakterisao kao vučnu silu.

"Mislim da je ovde identifikovano dosta područja za investiranje. Bilo je i dosta korisnih sugestija kako finansirati investicije, jer morate upariti finansijsku i investicionu stranu svakog poduhvata", rekao je Đuričin.

Đuričin je kao značajne ocenio sugestije ekonomista iz Hrvatske i Slovenije u kom pravcu treba da se razvija naša zemlja i gde su te zemlje grešile u tranziciji, ocenjujući da Hrvatska ima sličnu ekonomsku situaciju kao i Srbija, dok Slovenija ima veoma uspešnu privredu u regionalnim okvirima.

Đuričin je izdvojio i panel o ulozi osiguranja u razvoju, na kome je dat predlog za obavezno ili poluobavezno osiguranje od elementarnih nepogoda, kao važan socijalni stabilizator.

Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije, koje je zajedno sa SES-om organizovao Forum, takođe je rekao da je na Kopaoniku prihvaćen novi model privrednog rasta Srbije baziran na proizvodnji, izvozu i aktiviranju domaće štednje, kako iz bankarskog sektora, tako i iz sektora osiguranja.

Potrebna reforma javnog sektora

Poslednjeg dana biznis foruma, ocenjeno je da Srbija mora završiti restrukturiranje javnog sektora i reformu javnih i komunalnih preduzeća, ako želi da ostvari privredni rast, a razvojna šansa bi mogla biti poljoprivreda.

U toku panela Šta je urađeno, a šta je trebalo uraditi u 2010. i šta treba uraditi u 2011. godini, održanog sinoć, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je da je Srbija u toku svetske krize uspela umnogome da ublaži njene negativne efekte, ali da se ne sme preći granica javnog duga od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Đelić je rekao i da je Evropska investiciona banka došla do maksimuma do kojeg sme da odobrava kredite Srbiji, koja je u kategoriji zemalja rizičnih za ulaganje.

Potpredsednik Vlade je, takođe, naveo da postoji problem nezaposlenosti u privatnom sektoru, kojem nije posvećeno dovoljno pažnje, ali da će se to promeniti posle rekonstrukcije Vlade.

Bivši ministar u vladi Zorana Đinđića, Aleksandar Vlahović, istakao je da i javni sektor mora da pretrpi smanjenje broja zaposlenih, u situaciji kada je u protekle dve i po godine u privatnom sektoru bez posla ostalo oko 200.000 ljudi.

Predsednik "ABS Holdinga" Nenad Popović rekao je da je za pokretanje privrede i početak novog koncepta razvoja potrebno oko pet milijardi evra i da je potrebno da Garancijski fond ima kapital od najmanje 1,5 milijardi evra, da bi podržao razvoj privrede.

Na trodnevnom "Kopaonik biznis forumu" učestvovalo je više od 70 panelista, rekordan broj ekonomista, a pozivu su se odazvali i predstavnici međunarodnih institucija, ambasada i veliki broj drugih eminentnih učesnika.