(Ne)očekivane investicije

Koliko je novca 2010. godine investirano u Srbiji, još se ne zna, ali je i na osnovu priliva od milijardu dolara za devet meseci jasno da je plan o dve milijarde evra investicija u prošloj godini propao, i da će ih biti upola manje.

Novih direktnih investicija u protekloj godini gotovo da nije ni bilo, ako se izuzmu "Jura" i "Dajtek" koji su uložili po desetak miliona evra u fabrike automobilskih delova u Nišu.

Više od polovine investicija čini ranije dogovoreno ulaganje "Gaspromnjefta" u modernizaciju Rafinerije nafte u Pančevu. Po gradovima, najviše novca slilo se u Kragujevac, 210 miliona evra, kroz zajednička ulaganja države sa "Fijatom" i "Marelijem" u automobilsku industriju. Stigla su im i tri velika trgovinska lanca.

Investitorima je najvažnija infrastruktura, posebno blizina autoputa. Zato se poslednjih godina najviše ulagalo u Šumadiji i Sremu, a najmanje u zaječarskom, borskom, braničevskom i moravičkom okrugu.

Iako 2010. godine nije izgrađena infrastruktura niti rešeni problemi korupcije, birokratije ili restitucije, država u 2011. godini računa sa tri puta više investicija.

Investicija sve manje 

Aleksandar Miloradović iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza rekao je da se u ovoj godini u Srbiji očekuje iznos od četiri milijarde dolara direktnih stranih investicija, pre svega od "Telekoma" ali i najvaljenih investicija koje su u procesu realizacije.

Prema njegovim rečima, povećano je interesovanje u automobilsku, elektronsku i tekstilnu industriju.

Stručnjaci upozoravaju Vladu da ne pravi račun bez osnova, jer je iz godine u godinu investicija sve manje.

"Osim priče o potrebi reforme javnog sektora ništa nije urađeno, a to je osnov koji bi mogao da ukaže da će se ovde u određeno vreme poboljšati uslovi poslovanja. Činjenica da se sa manje od milijardu prethodne pokušava stvoriti tri milijarde ove godine je nerealna", rekao je konsultant za strana ulaganja, Mahmut Bušatlija.

Sve priče o finansijama počinju i završavaju se "Telekomom". Vlada je odlučila da najuspešniju srpsku kompaniju neće prodati za manje od 1,4 milijardi evra, ali računa i na veći iznos.

U svakom slučaju, od uspešnosti tog posla zavisiće kurs dinara, koliko će rasti cene, da li će država razduživati ili zaduživati, koliko će se i šta graditi.