Veći porezi za bogate

Iz Ministartva finansija najavljuju da će do marta biti promenjeni zakoni o porezu na imovinu i na dobit i da će se tako od imućnijih građana prikupiti više novca.

"U Srbiji posluje između 13 i 15 odsto kompanija čije je sedište na ofšor destinacijama", rekla je ministarka finansija Diana Dragutinović i naglasila da je reč o značajnom iznosu dobiti koja se iznosi iz zemlje, a ne oporezuje se.

"Zakoni nisu upereni ni protiv koga, već se radi o tome da se više oporezuje imovina veće vrednosti", istakla je Dragutinovićeva.

Učesnici skupa o ekonomiji Srbije u 2011. godini složili su se da je poziv predsednika Borisa Tadića tajkunima da pomognu sugrađanima da prebrode krizu dobronameran, ali da mora biti i zakonski regulisan. Međutim, poučeni ranijim iskustvima, sumnjaju u rezultate.

Srbija ima stotinak tajkuna, ali ko su oni i na koga je to predsednik Srbije mislio kada je govorio da treba da podele bogatstvo sa narodom, za sada je pitanje bez odgovora.

Privrednik gornjomilanovačkog "Metalca" Dragoljub Vukadinović kaže da se ne oseća krupnim privrednikom koji bi trebalo da vraća novac.

Prema njegovim rečima, neophodno je otkloniti neke nepravilnosti kod privatizacija, gazdovanja firmama i prodaje kapitala, da bi se novac doveo u legalne tokove.

Deo bogatstva državi 

U Privrednoj komori Srbije nemaju dilemu - deo bogatstva imperija stvorenih za samo 10-15 godina mora se vratiti državi.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin smatra da to može biti u vidu zadužbinarstva, izgradnje mostova ili učešćem u drugim infrastrukturnim projektima. Prema njegovim rečima, sve je to neophodno regulisati zakonom.

Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec smatra da je partnerstvo privatnog i javnog odlična stvar i da je porez vrlo osetljivo pitanje. 

"Ja mislim da bi njihovo praktično uključivanje u razvojne projekte bilo najpametnije. Bilo bi dobro iskoristiti mogućnost i onima koji su legalno radili obezbediti normalan status", rekao je Bajec.

Skromni rezultati u prošlosti 

Pre deset godina, država je pokušala da dug društvu od bogataša naplati kroz Zakon o ekstraprofitu. Rezultati su bili više nego skromni.

"Imamo situaciju da isti privredinici isto kažu da su radili po zakonu, samo se postavlja pitanje kako su i pod čijim uticajem doneti ti zakoni", kaže ekonomista Miroslav Zdravković.

U svetu su stvari različito regulisanje. U Rusiji, po zahtevu Vladimira Putina, bogataši finansiraju krupne projekte, ulažu u sport, kulturu, nerazvijene regione.

Za uzvrat, ne proveravaju kako su kupili preduzeća u privatizaciji, a dobiju i po neku poresku olakšicu. U Americi, pored onih koji su već poklonili polovinu ili čitav imetak, najbogatiji su otišli i korak dalje. Udužili su se u klub "Milioneri patriote".

I ako ne očekuju da će to rešiti sve ekonomske probleme države, od Baraka Obame traže da sve koji zarađuju više od milion dolara godišnje dodatno oporezuje.