Teško do stana

Kako do stana, pitanje je koje muči nekoliko stotina hiljada ljudi. Stambeni krediti u Srbiji najnepovoljniji su u regionu, a bankari kažu da se ne može očekivati pad kamata.

U Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita kažu da će subvencionisanih kredita biti dovoljno za sve koji ispunjavaju uslove, a postoji mogućnost da će, od sledeće godine, moći da ih dobiju i stariji od 45 godina.

U prvih devet meseci ove godine, kod Nacionalne korporacije osigurano je 7.500 pozajmica, što je za trećinu više nego u istom periodu lane.

Svako ko uzme stambeni kredit na 20 ili 30 godina, vratiće dva ili tri puta više novca nego što je vrednost kupljene nekretnine. Prema najnovijim podacima, kamate na stambene kredite su od 5,9 do 12 odsto, odnosno 8,5 odsto godišnje.

Najjeftiniji su stambeni krediti, koje subvencioniše država. U poslednjih pet godina, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita osigurala je više od dve milijarde evra.

"To podrazumeva da je skoro 60.000 građana na ovaj način rešilo stambeno pitanje. Naravno prostora za dalji rast ima kada poredimo zemlje u okruženju. Međutim, ovo su sjajni rezultati ako se podsetimo gde smo bili pre pet godina", rekla je Danijela Popadić iz Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Bankari objašnjavaju da se uslovi poslovanja u Srbiji razlikuju od onih u regionu, zbog čega su različite kamatne stope.

"Ne vidim da je ni u jednom sektoru u Srbiji ne postoji veća konkurencija i zdravija konkurencija nego u bankarskom sektoru, tako da trenutne kamatne stope koje su formirane, a tiču se stambenih kredita, predstavljaju našu realnost", kaže Aleksandar Čortan iz Alfa banke.

Mirko Španović iz Hipo Alpe Adria banke kaže da je u ovom trenutku najvažnije da dođe do potpune stabilizacije ekonomskih prilika do spuštanja inflacije, baznih kamatnih stopa i do spuštanja stope rizika za kapital koji ulazi u Srbiju. 

"To su neki makro uslovi koji bi obezbedili da u dužem roku dođe do trajnog spuštanja kamatnih stopa na dugoročne kredite u Srbiji", ističe Španović.

Veću konkurenciju na tržištu nekretnina i manje kamate omogućio bi Zakon o lizingu, koji imaju sve evropske zemlje, osim Albanije, Crne Gore i Srbije.

"Zakon o lizingu može omogućiti da se razvije još jedan segment tržišta nekretnina i omogućiti da ljudi koji uzimaju taj lizing, koji bi želeli da kupe nekretninu imaju još jedan izbor. To poboljšava spektar mogućnosti za rešavanje stambenog pitanja i poslovnog prostora", smatra Tomislav Sekulić iz Udruženja posrednika u prometu nepokretnosti "Krov".

Oni koji uzmu kredite, redovno ih vraćaju. Od oko 56.000 stambenih kredita osiguranih u Nacionalnoj korporaciji, do sada su raskinuta 104 ugovora.