Hrana - srpska nafta

Hrana je jedna od najvećih izvoznih mogućnosti Srbije, ali, da bi se prodavala van zemlje, mora da bude prepoznatljiva i kvalitetna.

Stručnjaci tvrde da bi već zaštitom geografskog porekla i robnog žiga, za tri do pet godina, mogli da se udvostruče prihodi od izvoza hrane.

Godišnje se proizvodi 30.000 tona kvalitetne crvene začinske paprike, koja cenom nije konkurentna na evropskom tržištu jer su državne subvencije mnogo manje od evropskih.

Zato je kompanija "Aleva", sa Naučnim institutom u Novom Sadu, pokrenula projekat zaštite geografskog porekla začinske aleve paprike.

Direktor "Aleve" Mile Klepić smatra da će taj proizvod da stekne bolji položaj na tržištu ako se kaže da je on osobenost nekog kraja jer će onda potrošač više da ga ceni i više da plati.

Valjevski specijalitet, duvan čvarke, Slavan Batočanin zaštitio je kao sopstveni proizvod.

"Promocija košta dosta, festivali, takođe, koštaju to je promocija samog brenda. Ništa ti ne znači proizvod ako od njega ne napraviš dobru promociju i ako ne napraviš da bude harizmatičan, prepoznatljiv i tražen", rekao je Slavan Batočanin.

Žig i geografsko poreklo u Zavodu za intelektualnu svojinu može zaštititi pojedinac ili region, a procedura traje i do godinu dana. Ono što proizvodimo dovoljno za izvoz i što treba zaštititi jeste srpska šljivovica, užička pršuta, beli ovčiji i kravlji sir, kraljevački kajmak, leskovački roštilj.

"Bar dva puta bi se mogao uvećati naš ukupan devizni prihod. Dakle, sa sadašnje dve milijarde dolara na blizu pet. U tom bi učešće brendiranih ili zaštićenih proizvoda, bilo bar povećano za nekih pedesetak odsto", rekao je Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.

Čak i kada se zaštiti proizvod, da bi postao brend, neophodno je dugo održavati kvalitet, a nacionalne brendove trebalo bi da predstavljaju i svi državni organi.

Najvažniji podsticaj za kompanije da zaštite svoje proizvode, jeste to što brendirana roba može koštati i 50 puta više od obične.