Stroža pravila za banke

Dve godine od početka najteže ekonomske krize u svetu u poslednjih osam decenija, predstavnici najvećih centralnih banaka usvojili su u švajcarskom gradu Bazelu znatno stroža pravila bankarskog poslovanja.

Banke će u budućnosti morati da raspolažu sa mnogo većim zalihama kapitala, a ostvareni profit neće moći da troše na isplate bonusa menadžerima, što je bio trn u oku mnogim političarima i stručnjacima.

Kako države ne bi ponovo morale da intervenišu u spasavanju banaka, kao što je to bio slučaj prethodne dve godine, guverneri centralnih banaka i finansijski regulatori 27 zemalja skrojili su nova pravila.

Stroži propisi, nazvani "Bazel tri", zameniće pravila iz 2004. godine, pa će banke morati da povećaju obavezne rezerve sa dva na sedam odsto, do januara 2019. godine.

"Novi sporazum treba da omogući suštinsko jačanje standarda globalnog kapitala i da doprinese dugoročnoj finansijskoj stabilnosti i rastu. Odluka važi za sve banke na globalnom nivou, za one u naprednim i za banke u rastućim ekonomijama", izjavio je predsednik evropske banke Žan Klod Triše.

Povećanje kapitala banaka nadoknada je za eventualno rizične pozajmice ili trgovinu hartijama od vrednosti. Prevedeno na obične brojke, umesto sadašnja dva evra, banke će morati da imaju sedam evra kapitala na svakih 100 evra kredita.

"Nova pravila i nove minimalne rezerve kapitala govore da će međunarodne finansijske institucije morati da prikupe dodatna sredstva kako bi pokrile deficit. Posledice će osetiti ne samo Švajcarska, već i druge zemlje", rekao je Filip Hildebrand, predsednik Švajcarske centralne banke.

Stručnjaci tvrde da je novi sporazum rezultat kompromisa američkih i evropskih banaka i da će, zbog produženog roka od devet godina, banke moći da obezbede potreban kapital. Samo u Nemačkoj banke će morati da prikupe više od 100 milijardi evra.

Ekonomista iz Bader banke, Robert Halver smatra da će nova pravila "Bazel tri" na duže staze povećati konkurenciju između banaka, posebno u Nemačkoj.

I dok tvorci novih bankarskih pravila tvrde da ona treba da spreče još jednu krizu, mnogi ekonomisti smatraju da će stroži propisi usporiti globalni ekonomski oporavak i rast mnogih zemalja, pa i Srbije.

"Jasno je da će biti mnogo teže doći do kredita na međunarodnom finansijskom tržištu, kako kada je u pitanju država, tako i kada su u pitanju preduzeća sa jedne strane, a sa druge, imajući u vidu visok kreditni rizik koji imamo znači da će kamate biti još više i nepovoljnije za privredu", smatra profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Vladimir Krulj.

Sporazum "Bazel tri" biće predstavljen liderima Grupe 20 najbogatijih država sveta i zemalja u razvoju na samitu u novembru, a pre nego što stupi na snagu potrebno je da ga ratifikuju i nacionalne vlade.