"Južni tok" prioritet

Međudržavni sporazum za gradnju "Južnog toka" konačno su sa Rusijom potpisale sve zemlje kroz koje će prolaziti gasovod, dugačak 900 kilometara.

Gasovod ide od Rusije, ispod Crnog mora, prolazi kroz Bugarsku, Grčku, Srbiju, Mađarsku, Hrvatsku, Sloveniju i Austriju, a jedan krak, najverovatnije iz Srbije, žele i Republika Srpska i Makedonija.

U Gaspromu kažu da trenutno spremaju studije izvodljivosti za sve delove gasovoda i za potenicijalne grane gasovoda iz zemalja učesnica.

Studije, među kojima je i srpski deo gasovoda, Gasprom planira da završi do kraja 2010. godine, a posle toga slede investicione odluke i izdavanje dozvola za gradnju.

"I sam 'Južni tok' je gasovod koji se tiče političkih opcija u Evropi. Pošto je Evropa kazala da joj je stalo da se izgradi, ja mislim da će fizibiliti studija biti predočena najpre nekima u Evropi, pa tek onda zemljama koje učestvuju i na čijim teritorijama će se graditi", kaže Jelica Putniković iz "Balkanmagazina".

Moguće je da se sa prvim jesenjim danima zemlje kroz koje će gasovod prolaziti sastanu na konferenciji o "Južnom toku", koju je iniciralo srpsko Ministarstvo enregetike. O mestu u kojem će se skup održati odlučuje Gasprom.

U Gaspromu kažu da uviđaju značaj koordinacije među kompanijama koje ulažu u gasovod i da će ozbiljno razmotriti inicijativu Srbije za održavanje konferencije. 

Za izgradnju gasovoda, osim italijanskog Enija, zaiteresovane su i francuska kompanija "E-De-Ef" i nemački "Er-Ve-E". Procenjena vrednost investicije je 20 milijardi evra, a kapacitet gasovoda biće oko 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.