Padaju kamate na dinarsku štednju

Vlada Srbije merama za oživljavanje potrošnje, iz budžeta stimuliše zaduživanje građana u dinarima.

Međutim, neke banke počele su da snižavaju kamate na štedne uloge u dinarima, pravdajući to sniženjem osnovne kamate Narodne banke, što je je suprotno preporukama.

Niže kamate prate i nižu inflaciju i stvaraju manji rizik. Nedavna poruka evropskih bankara građanima zemalja u tranziciji da se više zadužuju u valuti u kojoj primaju zarade trebalo bi da poveća tražnju za lokalnim valutama poput dinara.

Nasuprot tome u Srbiji je evro za samo par nedelja ojačao prema dinaru za 3,5 odsto, a banke umesto da stimulišu štednju u dinarima odobravaju dinarske kamate tek nekoliko procenata iznad projektovane inflacije.

"Odluka je na privredi da li će da investira ili štedi, s obzirom na to da su pale i aktivnopasivne kamatne stope. Sudeći po kamatama verovatno će se odlučiti za investiranje", rekao je direktor Sektora monetarne politike NBS Veselin Pješčić.

Prema njegovim rečima, kada je reč o građanima, od 2001. godine njima se više isplatilo da štede u dinarima.

"Osnovna kamata ili kako bankari vole da kažu referentna, od decembra 2008. godine pala je sa 17,75 na osam odsto godišnje. Tako su sada i kamate na štednju prepolovljene pa se građanima više isplati da investiraju ili troše nego da štede", naveo je Zoran Ćirić iz "Folks banke".

Veće poverenje u evro 

Međutim, građani su više verovali u evre nego u domaću valutu. Banke će i ubuduće biti oprezne sa dinarskim kreditima i neće tako lako prodavati evre.

Kada je reč o kamatama one su u regionu znatno više nego u najrazvijenijim zemljama. Keš krediti su u Srbiji najskuplji, dok su stambeni krediti kod nas i u Hrvatskoj najniži, ali su vezani za evre.

"Onoliko dinara koliko imamo plasiraćemo u kredite, a devize u kredite sa deviznom klauzulom, kako se ne bi ponavljala neravnoteža iz prethodnih perioda", rekao je izvršni direktor "Hipo alpe adria banke" Mirko Španović.

Da nije bilo naglog smanjenja referentne kamate na svega osam odsto godišnje, banke ne bi prodale čak 40 od 160 milijardi dinara koliko su držale u unosnim hartijama od vrednosti.

Upravo tim novcem su i kupovani evri, što za klijente, što za jačanje deviznih rezervi. To i objašnjava pad dinara proteklih nedelja.