Vetar u leđa srpskoj privredi

U kompaniji "Dženeral elektrik" srpskom premijeru u Vašingtonu potvrdili su da planiraju ambiciozne investicije u energetski sektor Srbije – od rudarstva i gasa do obnovljivih izvora.

Predstavništvo američkog giganta za Jugoistočnu Evropu već je u Beogradu, a izvršni direktor Gaetano Masara potvrdio je RTS-u da će partnere za investicije tražiti u domaćim preduzećima, kojima će već 11. juna prezentovati i buduće poslovne mogućnosti. Najavljuju velika ulaganja u vetroparkove.

"Velike investicije su spremne za ulaganja u srpsku privredu – više od jedne milijarde evra, za pogone snage 500 megavata iz energije vetra. Neto ekonomska dobit za Srbiju je više stotina miliona evra, od takse koju te kompanije uplaćuju u državni budžet, zatim kroz porez koji će se davati srpskim opštinama gde će biti locirani vetroparkovi", ističe Gaetano Masara.

Korišćenje energije vetra smanjilo bi uvoz struje. Ali stručnjaci ističu da bi za dve do pet godina sama gradnja vetroparkova znatno oporavila privredu jer bi investitor poput "Dženeral elektrika" uposlio domaća građevinska, elektro i mašinska preduzeća.

"Sve što je povezano sa fazom izgradnje angažuje ljude – mogućnost otvaranja novih radnih mesta. A isto tako i mogućnost za plasman nekih proizvoda koji mogu da se ugrađuju tu itd. Zatim, transport, pa mogućnost da naše firme rade montažu i instalaciju tih objekata", objašnjava profesor Elektrotehničkog Fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković.

U Srpskom udruženju energije vetra kažu da, pored dve američke investicije za vetroparkove u Dolovu – kod Kovina i u Kovačici, gradnju čeka još nekoliko projekata u Plandištu, Vršcu, Alibunaru, Pančevu i Kuli.

"Sve te ambiciozne investicije su na čekanju jer još uvek nedostaje odgovarajući pravni okvir. To je poslednja prepreka za realizaciju tih investicija u Srbiji", kaže Gaetano Masara.

Iako je novi Zakon o energetici ohrabrio investitore, gradnja vetroparkova, kažu, čeka podzakonske akte.

Miloš Colić, direktor projekta "Vetropark – Kovačica", ističe da sledi usvajanje Ugovora o otkupu električne energije koji treba da ispuni kriterijume za velike kreditne institucije kakva je EBRD.

"Mi smo dobili građevinske dozvole i sa investitorima i kreditorima razgovaramo već duže vreme. Sa usvajanjem tih podzakonskih akata, gradnja bi mogla da krene vrlo brzo", kaže Colić.

U skladu sa direktivama Evropske unije, Srbija bi morala da do 2020. udeo obnovljive energije sa 23 procenta poveća na 27 procenata.