Zapadni Balkan može biti uključen u Junkerov plan

Predsednik Evropske investicione banke (EIB) Verner Hojer rekao je da Junkerov plan predviđa investicione projekte u EU, ali da sadrži i mnogo prekograničnih projekata koji će obuhvatiti i susedne regione Unije, kao što je jugoistočna Evropa, prenosi Tanjug.

Hojer je naveo da bi Junkerov plan, koji predviđa investicije u visini od 315 milijardi evra i kreiranje 1,3 miliona novih radnih mesta, mogao da preokrene kurs krize u Evropi, budući da je od početka globalne ekonomske krize nivo investicija u EU opao 20 odsto.

Plan, kako je objasnio, podrazumeva da se budžetski novac za projekte koristi kao garancija, a da privatni investitori daju svoj doprinos.

Fond za investicije biće popunjen sredstvima u iznosu od 21 milijardu evra, ali Junkerov plan predviđa efekat miltiplikatora, odnosno da bi svaki evro iz budžeta mogao da se pretvori u 15 evra sredstava privatnih investitora, što bi značilo da bi efekat rada tog fonda po evropsku privredu iznosio oko 315 milijardi evra.

Cilj Junkerovog plana, kako je rekao predsednik EIB koji je zadužen za implementaciju tog poduhvata, jeste da zatvori dve velike rupe – investicionu, ali i rupu u oblasti inovacija.

On je naveo da je nivo investicija u Evropi od početka globalne krize 2007. godine opao za 20 odsto i da se Stari kontinent još nije oporavio, kao i da zemlje EU u inovacijama zaostaju u proseku 18 godina za pojedinim zemljama Azije i SAD.

Stari kontinent se suočava i sa velikom stopom nezaposlenosti mladih što, kako je ukazao Hojer, govori da bi Evropa trebalo da poveća ulaganja u inovacije i obrazovanje.

Prema njegovim rečima, Junkerov plan biće usvojen kad prođe sve procedure u evropskim institucijama, što bi moglo da bude već ovog leta.

Romualdo Masa Bernuči iz Evropske investicione banke istakao je da Junkerov plan podrazumeva da investitori i banke mogu da preduzmu mnogo rizičnije projekte nego što je to ranije bilo realno.

Na taj plan, kako je rekao, treba gledati kao na razvojni put, a ne na nešto što je za jednokratnu upotrebu.

Projekti koji će se finansirati biće iz oblasti transporta, infrastrukture, regionalnog povezivanja, inovacija i obrazovanja, rekao je Masa Bernuči.

Napomenuo je da će banka sarađivati sa vladama, nacionalnim bankama, ali i drugim akterima na različitim projektima, ističući da taj plan može da bude čvrsta platforma za ekonomski razvoj.

Međutim, on je istakao i da svaki predlog i plan za subvencionisanje mora biti dobro obrazložen, a projekti dobro pripremljeni.

Direktorka EBRD za Hrvatsku Vedrana Jelušić rekla je da ta institucija na Junkerov plan gleda kao na ključni plan za oživljavanje ekonomskog rasta u regionu i privlačenje privatnog sektora da ulaže u riskantnije projekte.

"Gde god banka može da pomogne da se uklone prepreke i poboljša koprporativna klima, te da se ukloni uticaj politike, tu smo", rekla je Jelušićeva.

Direktor kompanije Riko Janez Škrabec rekao je da Evropi treba okidač za investicije i da se nada da će Junkerov plan biti kao Maršalov plan posle Drugog svetskog rata.

Direktor "Orion telekoma" Slobodan Đinović naveo je da zemlje koje nisu u Evropskoj uniji nemaju kapital, da banke u tim zemljama nisu instrument rasta, a da bi države trebalo da postave bolje regulacione okvire za poslovanje.

Đinović je takođe poručio da bi Evropska banka za obnovu i razvoj i druge međunarodne finansijske institucije trebalo da obrate više pažnje na investicije u privatnom sektoru.