Subvencije kao nagrade najboljim firmama

Zlatar Kosta Andrejević nije imao ni malo rezervi kada je tražio subvencionisane kredite za likvidnost i investicije znajući kakve su kamate na domaćem tržištu.

"Kredit je bio interesantan zato što je kamata niska, imamo grejs period od šest meseci i dinarski je kredit, tako da se ne bojimo da ga uzmemo. Mi smo ga konkretno uzeli zato što smo imali u planu jednu novu mašinu koja će unaprediti naše poslovanje. Da nije bilo ovog kredita verovatno ne bi ni uzeli", rekao je Andrejević.

U bankama nisu iznenađeni interesovanjem, ali kažu da to nisu pokloni jer se odobravaju na rok od godinu i po dana sa šest meseci počeka i to one najbolje, a ne kompanije u problemima.

"Kamata je prilično atraktivna znači nekih pet procentnih poena je na godišnjem nivou, što je u proseku duplo jeftinije nego bilo koji komercijalni dinarski kredit u ovom trenutku", objašnjava Milica Branković iz Prokredit banke.

Primećuje se, kaže, prilično povećan obim likvidnosti kada imaju subvenciju, zato što banke upumpavaju novac u sistem i nekako se pokreće ta likvidnost. Posle isplate samih subvencija primetan je pad, ističe Brankovićeva.

Za subvencionisane kredite može da se kaže da nagrađuju najbolje firme i to za određene namene jer sa skupim kamatama nema konkurentnosti.

U okviru svakog projekta vodi se računa da jedan deo dobiju mala preduzeća, srednja preduzeća i tek jedan deo da dobiju velika preduzeća, istakla je Sonja Miladinovski iz Sosijete Ženeral banke.

Objašnjava da se vodi računa o tome da ne bude previše refinansiranja, i da stari budu zamenjeni ovim jeftinijim i novim. To je dobro, kaže Sonja Miladinovski, jer moraju da se finansiraju novi projekti.

Prošle godine nivo kredita pao je za šest procenta. Kako je rast ekonomije vezan za rast kreditne aktivnosti banaka rezultate bi mogli da vidimo već za nekoliko meseci.