Poplave prepolovile proizvodnju uglja

Elektroenergetski sistem Srbije je u veoma teškoj situaciji. Poplave su prepolovile proizvodnju uglja, iz koga dobijamo 70 odsto struje. Kako bi spremili rezerve uglja za zimu, u EPS-u kažu da deo potreba pokrivaju uvozom, jer je leti struja jeftinija. Još nije izvesno hoće li tražiti poskupljenje, a kako bi obezbedili novac za sanaciju i uvoz, u Elektroprivredi najavljuju strožu naplatu i smanjenje gubitaka, a uzdaju se i u donacije i državu.

Prava šteta će se znati tek kada se povuku voda i mulj i vidi u kakvom su stanju bageri. Od četiri kopa u Kolubari, dva rade, na trećem očekuju da će proizvodnju uglja početi tokom avgusta. Najveći kop, "Tamnava–Zapad", koji daje polovinu kolubarskog uglja, još je jezero sa devet potopljenih bagera.

Aleksandar Obradović, v. d. generalnog direktora EPS-a kaže da kada je "Kolubara" pod vodom, nema energenta.

"Mi nemamo od čega da pravimo električnu energiju, jer ako mi danas proizvodimo 45 hiljada tona uglja dnevno – a prosek je 90 hiljada tona u jednom momentu – to će se osetiti", objašnjava Obradović.

Od polovine maja, EPS je za uvoz struje utrošio 20 miliona evra. Najznačajnije je sada spremiti zalihe uglja u obrenovačkim termoelektranama.

"Sada gledamo da podmirujemo deo potreba uvozom i da maksimalno već sada punimo deponije", kaže Obradović. 

I u Elektromreži do zime moraju da osposobe pet dalekovodnih pravaca u Zapadnoj Srbiji koja su ugrožena klizištem.

Nebojša Petrović, izvršni direktor "Elektromreža Srbije" kaže da je EMS uradio sanaciju klizišta.

"Međutim, imamo čak jedan stub na dalekovodu "Valjevo–3–Osečina", koji polako klizi sa celim brdom", kaže Petrović. 

Stručnjaci kažu da se zimus ne sme oslanjati na uvoz, jer i druge zemlje prvo pokrivaju svoje potrebe. Problemi se zato moraju rešavati dugoročno.

"Da li ćemo mi u toku zime doći u kriznu situaciju zavisi i od stanja na svetskim tržištima, ali i od domaće energetske situacije i od vremenskih uslova", kaže Petar Đulić, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beograd.

Odgovornost jeste na energetskim preduzećima, ali i država pomaže u otklanjanju štete. Već se, kažu, radi na dodatnoj zaštiti termoelektrana, a posebno rudarskih kopova u Kolubari i Kostolcu.

Ivan Janković iz Ministrstva rudarstva i energetike kaže da se to mora u narednom periodu preduprediti i mora se raditi na dodatnom obezbeđenju nasipa i rečnih tokova. 

Izvesno je da struju moramo štedeti. U slučaju gasne krize, tokom grejne sezone elektroenergetski sistem će biti dodatno opterećen.