Potrošačka gimnastika

Svet danas obeležava Dan potrošača. Manifestacija koje bi promovisale njihova prava ove godine nema. U udruženjima koja štite kupce kažu da nema novca za organizaciju sajmova kakvih je bilo prethodnih godina. I kod građana je slično. Prosečno domaćinstvo mesečno raspolaže sa nešto više od 20.000 dinara. Takva situacija i trgovce i kupce navodi da prave strategije.

U kupovini, kao i u partiji šaha, važi pravilo - dobro razmisli pre poteza. Vreme za razmišljanje je možda neograničeno, ali budžet nije. Jedna Amerikanka je, sakupljajući besplatne kupone za robu vrednu više od 200 dolara, dala svega šest. I za mnogo manju uštedu u Srbiji, kupac mora dobro da se potrudi.

"Kada se kupi nešto više onda ima rezona. Sigurno 20 odsto uštedimo nego da kupujemo u mini marketima oko kuće", kažu neki kupci.  

"Može da se uštedi, ali su to akcije da za jedan artikal, pa morate da idete u jedan market za dva u drugi i onda vam je to celodnevna ekskurzija", kaže jedna sugrđanka.

A ekskurzija košta. Kada se uračunaju vreme i benzin, u najboljem slučaju štedimo do pet odsto.

"To znači da su kod nas marže još visoke u odnosu na one koje imaju trgovci u razvijenim zemljama i da su pravi popusti možda realna slika i realna cena pojedinih proizvoda koje trebaju da budu", rekla je Vera Vida, zaštitnik potrošača.

Realnost je za trgovce drugačija. Kažu, kriza je takva da zajedno sa potrošačima dele  siromaštvo. Na akcije ih tera niska kupovna moć građana. Potrošačka korpa je za trećinu teža od prosečne plate. U 2013. smo kupovali sedam odsto manje, a prognoze su da će potrošnja u ovoj pasti za više od tri procenta.

Trgovci i potrošači imaju isti problem, trgovci imaju manjak prometa, a potrošači manjak budžeta, sve se svelo na snabdevanje putem akcija zato imate neku maržu od 20 do 25 odsto koju formalno stavljate, a kada prodajete, pošto sve proizvode prodajete na akcijama onda se to svede na deset odsto", kaže Goran Kovačević, vlasnik trgovinskog lanca.

Da cene prilagode skromnim platama, na velike trgovačke lance apeluje Ministarstvo trgovine. Samo to i mogu, jer cene formira tržište.

"Moramo da imamo u vidu da je kupovna moć potrošača na daleko nižem nivou nego u regionu i u razvijenim zemljama, tako da su ti popusti više iz nužde", rekao je Dragovan Milićević iz Ministarstva trgovine.

Po kupovnoj moći, Srbija je na 34. mestu od 42 evropske države. Sa nešto više od 3.000 evra po stanovniku, daleko je od prvoplasiranog Lihtenštajna, čiji svaki stanovnik godišnje troše gotovo 60.000 evra.