Brendovi, tranzicija i tradicija

Od 25 najjačih brendova u regionu, samo četiri dolaze iz Srbije. To su rezultati istraživanja agencije za ispitivanje tržišta "Valikon", sprovedenog u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH i Makedoniji. Stručnjaci procenjuju da su veće šanse za proboj brendova iz Srbije, jer se u vreme krize potrošači u regionu sve više okreću proizvodima koji asociraju na porodicu, tradiciju i sigurnost.

U vremenu tranzicije, neke robne marke stare Jugoslavije su nestale, a neke opstale.

Kada se osvrnemo samo nekoliko decenija unazad, shvatimo da je život bio bezbrižniji, a standard bolji. Mnogi šezdesete, sedamdesete i osamdesete godine pamte kao srećnija vremena.

U sećanju su mnogima ostale kao godine kada se živelo lagodnije, kada smo kupovali kvalitetnije proizvode i kada su preovladavale drugačije emocije. O tome svedoči i izložba brendova "Živeo život".

Savetnik za odnose s javnošću Tanja Kovač kaže da postoji dosta brendova na ovom tržištu koji su imali veoma dobar kvalitet. Međutim, ono što ih je sputavalo da prežive i da opstanu, da pobede konkurenciju koja je došla osamdesetih i devedesetih jeste bio dizajn.

"Mi smo prodavali veoma dobre šporete, usisivače, ali dizajn je bio potpuno neprilagođen tom vremenu", objašnjava Kovačeva.

Do samo pre neku godinu, modernost i atraktivnost bile su glavne odrednice pri izboru proizvoda u regionu. Tradicija je danas sve važnija.

Aleksandar Milanović iz agencija za istraživanje tržišta "Valikon" ukazuje na to da su srpski brendovi u blagoj prednosti u odnosu na brendove iz regiona.

"Pre svega to je zbog veličine srpskog tržišta, a potom i zbog nepostojanja velikih diskontnih lanaca u Srbiji. Razlog je i relativno mala ponuda trgovinskih marki na teritoriji Srbije", objašnjava Milanović.

Moć marketinga i brendiranja još pre nekoliko desetina godina bolje su osetile firme iz zapadnih delova tadašnje Jugoslavije.

Profesor Branko Maričić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da, ako se kvalitetan proizvod izbaci na tržište, on mora da ima i svoje obeležje. To je suština brendiranja.

"To obeležje će pokazati nekome nešto, a on će to prepoznati. Taj koji prepozna on će to da preferira, ako preferira on će uzeti pre nekog drugog i to će tako ići. Ja mislim da je nama šansa kao i svima drugima, da sve ono što imamo dobro - ne zapostavimo", napominje profesor Maričić.

Stručnjaci se slažu da imamo brendove koji mogu da konkurišu onima u regionu, ali ističu da bi u Srbiji trebalo izbeći kampanjski pristup brendiranju, koji sada vlada.