Šta koči legalizaciju

Iako, prema evidenciji Geodetskog zavoda ima milion i 300 hiljada objekata bez dozvole, tek nešto više od 700.000 vlasnika podnelo je zahtev za legalizaciju. Kod onih zahteva koji nisu rešeni uglavnom je reč o nepotpunoj dokumentaciji, a problem su i visoke cene.

U sredu, 29. januara, ističe rok za legalizaciju bespravno podignutih objekata. Ovoga puta, za one sagrađene do 1. novembra prošle godine. Iako, prema evidenciji Geodetskog zavoda ima milion i 300 hiljada objekata bez dozvole, tek nešto više od 700 hiljada vlasnika podnelo je zahtev za legalizaciju. Do kraja godine mogu da se predaju zahtevi za katastarsku legalizaciju.

Samo u Beogradu je u svim dosadašnjim krugovima legalizacije predato oko 190.000 zahteva, od čega je rešeno oko 20.000 zahteva. Od novembra, odnosno od stupanja na snagu Zakona o legalizaciji, za objekte izgrađene do 1. novembra 2013. predato je 7.000 zahteva. Najviše je onih za koje se na rešenje čeka godinama.

Nadležni navode da su obrađeni gotovo svi zahtevi i da je kod onih koji nisu rešeni uglavnom reč o nepotpunoj dokumentaciji, a da su problem i visoke cene.

Dalibor Biševac iz Sekretarijata za legalizaciju u Beogradu kaže da najveći problem predstavljaju nerešeni imovinski odnosi i oni objekti koji su građeni na postojećoj ili planiranoj infrastrukturi.

Građani će troškove legalizacije moći da otplaćuju i do 20 godina.

Pomoćnica ministra građevine Aleksandra Damnjanović kaže da će trebati isti broj dokumenata, ali će cena legalizacije praktično biti prepuštena jedinicama lokalne samouprave.

"Tim jedinicama kao i građanima koji treba da podnesu zahteve do 29. janura, opštinama i gradovima ističe rok da donesu svoje odluke o visini naknade u postupcima legalizacije", kaže Damnjanovićeva.

Do sada je po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole u katastar upisano 15,5 hiljada objekata, a za još oko 150 hiljada zahteva potrebno je dopuniti dokumentaciju.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Zoran Krejović kaže da odziv za katastarsku legalizaciju nije očekivan.

"Država je dužna da registruje, da evidentira sve objekte, bilo da su legalni ili nelegalni i to će biti zadatak u katastru i u drugim organima", kaže Krejović.

Na osnovu zahteva koji su podneti za legalizaciju, po službenoj dužnosti je formirano 555 hiljada predmeta u katastru.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. децембар 2024.
-1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње