"Internet berze" sve privlačnije

Ulaganje u akcije domaćih preduzeća i prvoklasne deonice u svetu, donosilo je bogatstvo, pa su mnogi građani podizali kredite i kupovali akcije jer je njihova vrednost rasla brže od visine kamate. Pre pet godina situacija se promenila, pa se na prste mogu nabrojati dobre domaće firme, a ni ulaganje u deviznu štednju ne donosi prihod kao nekada. Zato se mnogi okreću onlajn trgovanju, na primer akcijama Gugla i Fejsbuka ili u firme iz IT sektora.

Zbog toga ne čudi što se već 4.500 ljudi iz regiona odlučilo da trguje preko interneta akcijama ili plemenitim metalima.

Nikola Bulajić, konsultant iz kompanije "Ef-Iks Lider", objašnjava da se onlajn račun može otvoriti putem pristupa njihovom veb sajtu.

"Otvara se podračun na računu brokera u inostranoj banci i transakcije se obavljaju ili bankarskim transferom ili putem deviznih kartica tako da su zaštićeni ti transferi nekom internet identifikcijom i naravno bankarskim proverama i procedurama", precizira Bulajić.

Vrednost akcija na Beogradskoj berzi poslednjih godina je desetkovana, jer je opšta klima u regionu smanjila tražnju investitora i potcenila i vrednost dobrih firmi. Zato željno iščekujemo kada će se situacija preokrenuti.

Profesor Dragan Đuričin sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da tržište kašitala tri do šest meseci unapred pokaže šta će se dešavati u ekonomiji.

"Prema tome, to su stvari koje ne mogu preko noći da se urade, ali ako na bazi jasne vizije u ekonomiji se urade prvi koraci biće to znak da se tržište oporavlja", napominje profesor Đuričin.

Kada je reč o nenaplativim kreditima, koji su takođe odraz finansijskog tržišta, još jedno pitanje zašto nemamo dovoljno firmi koje mogu da izađu na berzu.

Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić napominje da treba da shvatimo da smo tržište od sedam miliona stanovnika, sa prosečnom platom od 400 evra i penzijom o d 250 evra, što je značajan ograničavajući faktor.

"Ukoliko je tržište malo i potencijali su mali pa naši mladi ljudi iako imaju kreativnu energiju često nemaju mogućnost da svoje ideje realizuju na ovom tržištu", objašnjava Erić.

Ako nismo dovoljno veliko tržište za potrošnju, onda bismo mogli da budemo mesto gde se proizvodi i zarađuje, pa tek onda troši.