Kraj za "tašna-mašna" stečajne upravnike

Privatizacija preduzeća s državnim i društvenim kapitalom u Srbiji trebalo bi da se završi do kraja naredne godine. Izmenama zakona, firme koje do tada ne nađu kupca, idu na bubanj, to jest u stečaj ili likvidaciju, a i propisi o stečaju biće promenjeni do Nove godine.

Cilj je, kažu u Ministarstvu privrede, da taj postupak bude transparentniji, odgovorniji, a prava radnika veća.

Nema sumnje da je Saša Radulović, koji je pre Ministarstva privrede vodio 14 preduzeća u stečaju, dobro upoznat sa problemima u toj oblasti. Ministar privrede ističe da stvari moraju da se menjaju.

Radulović kaže da više neće biti "tašna-mašna stečajnih upravnika".

Ključna promena je u tome da će prioritet za naplatu dugova, kada preduzeće ode u stečaj, imati radnici.

"Prema novom zakonu o stečaju, radnici će u prvom redu biti pokriveni za sve minimalne zarade koje im se duguju, i za staž. Drugo, sva lica povezana preko ofšor kompanija i čuda koja su i napravila ovaj haos, padaju u poslednji isplatni red. Svi budu isplaćeni, pa tek onda oni, to su značajne promene koje će omogućiti zakonito i dobro vođenje stečajnih postupaka", objašnjava Radulović.

Zastupnici radnika kažu da su to važne i dobre promene, ali ne dopada im se što se stupanjem firme u stečaj automatski raskida radni odnos sa svim zaposlenima. Međutim, novi radnici se, po potrebi, mogu angažovati.

"Zašto bi zapošljavao nove ljude da obave posao koji su stari lako mogli da urade, jer to je njihovo preduzeće i oni su u toku s problemima. Kada je reč o povezivanju penzijskog staža, tamo se navodi da je to posao PIO fonda, ali ne kaže se od kojih para", smatra predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak.

S novim propisima stižu i nove institucije. Ministar privrede navodi da zakon o stečaju ukida potrebu za Agencijom za licenciranje, to je agencija koju će Ministarstvo ukinuti.

"Pokazali su potpunu nesposobnost da kontrolišu stečaje, to je bila osnovna obaveza koju su imali", kaže Radulović.

Organizacija za nadzor umesto Agencije

Stečajem će se ubuduće baviti Komora stečajnih upravnika i Agencija za privatizaciju dok se ne formira Organizacija za nadzor.

Direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Siniša Kukić pita zbog čega se jedna državna institucija za nadzor razdvaja na dve.

"S jedne institucije, koja nije budžetski korisnik, a koja višak svojih prihoda prenosi u državni budžet, formiraju dve nove organizacije za koje takođe nije jasno na koji način će se finansirati", kaže Kukić.

Dok Agencija za licenciranje stečajnih upravnika traži da se predloženi zakon povuče iz procedure, stručnjaci smatraju da je to veliki napredak u odnosu na sadašnje rešenje, a da se eventualni propusti mogu otkloniti u javnoj raspravi.

Ekonomista Milojko Arsić kaže da zakon treba da obezbedi uspešnije ostvarivanje osnovnog cilja stečaja - da se imovina oduzme neefikasnom vlasniku.

"Mnogima ne odgovara ubrzanje stečajnih procedura i kasnije realizacije stečaja, jer loši vlasnici tokom dugih stečajnih procedura i dalje izvlače određena sredstva iz ovih firmi", ocenjuje Arsić.

Trenutno je u stečaju 545 društvenih i više od 2.000 privatnih preduzeća, a vrednost njihove imovine procenjuje se na više od tri milijarde evra.