Šta donosi plaćanje mobilnim telefonom

Plaćanja koja su donedavno obavljale isključivo banke polako preuzimaju mobilni operateri. Mobilni operateri u borbi za nove klijente šire ponudu i preuzimaju posao banaka. U regionu se te usluge već nude u Makedoniji, a u pripremi su u Srbiji i Hrvatskoj. Prepreke za uspostavljanje novog, bržeg i lakšeg načina plaćanja nisu samo u infrastrukturi, već i u zakonskim rešenjima, kažu stručnjaci.

Jedna od banaka iz Skoplja zajedno sa lokalnim mobilnim operaterom omogućava plaćanja mobilnim telefonom na 5.000 prodajnih mesta u Makedoniji.

Ideja je da se efikasnošću usluge i malom provizijom privuku mlađi klijenti koji se inače ne odvajaju od mobilnih telefona. U projekat je za početak uloženo 100.000 evra.

Đorđe Jančevski iz "NLB tutunske banke" iz Skoplja kaže da je u toj banci provizija za trgovce maksimalno 1,2 posto, a da je "Telekom" poslovao po nižoj, jer je hteo da promoviše svoj proizvod.

"Maksimalna plaćanja su sada 50 evra, a proviziija je 0,9 odsto", kaže Jančevski.

U Srbiji građani mobilnim telefonom već plaćaju komunalne usluge, šalju novac, kupuju u pedesetak internet prodavnica, a mogu i da naruče dokumenta od državne uprave.

Jedan od mobilnih operatera kupovinom privatne banke omogućiće sledeće godine napredne usluge plaćanja u zemlji. Kažu da su u razvoj mobilnog bankarstva za početak uložili 40 miliona evra.

U "Telenoru" kažu da će neki od tih servisa biti veoma inovativni, pa nošenje novčanika neće biti potrebno, već će korisniku sve biti dostupno u mobilnom telefonu.

"Dakle, da može jednim klikom ili jednim prinošenjem telefona platnom terminalu da izvrši transakciju", objašnjava Marko Carević, menadžer finansijskih usluga u "Telenoru".

Za plaćanje preko mobilnog telefona potrebna je i promena infrastrukture, tj. nadgradnja postojećih POS terminala ili kupovina novih. Neophodne su i promene nekih zakona, kažu stručnjaci.

Miodrag Mirčetić iz "Aseko Sia" ističe da delovi zakona koji se tiču, na primer, trgovine ili krivičnog postupka, praktično ne poznaju kategoriju elektronskog dokumenta i elektronskog potpisa, iako, podseća Mirčetić, Srbija ima zakon o elektronskom dokumentu i elektronskom potpisu.

Da bismo nesmetano razvijali nove sisteme plaćanja, koji olakšavaju život građanima i privlače strane investitore, moramo pozitivne zakone iz informaciono-komunikacionih oblasti da ugradimo u sve ostale zakone.

U Srbiji trenutno oko 50 hiljada građana koristi mobilno plaćanje, ali se očekuje da sledeće godine, sa ponudom novih usluga, taj broj bude mnogo veći.