Danska odoleva krizi

Danska, koja u narednih šest meseci predsedava Evropskoj uniji, nije član evrozone. Ipak, iako je njena valuta kruna tesno vezana za evro, Danska ne trpi velike posledice krize zahvaljujući snažnoj ekonomiji koja je u stanju da izdrži potrese na evropskom tržištu.

U Kopenhagenu nikad niste daleko od bajke. Bilo da obilazite čuvenu statuu "Male sirene", ili biciklom idete na posao duž bulevara Hansa Kristijana Andersena.

Ali zemlja koja je upravo preuzela predsedavanje Uniji, nema iluzije da će se čarolijom izvući iz evropske ekonomske krize.

"Danska ima ozbiljne probleme. Kod nas kriza nije toliko teška kao u nekim drugim evropskim zemljama, ali na nas utiče mali rast na našim izvoznim tržištima - kao što su Nemačka i Švedska. U mnogim evropskim zemljama više ne mogu da kupuju kao pre", kaže Margareta Vestager, ministar ekonomije Danske.

Stručnjaci kažu da Danska relativnu sigurnost tržišta može da zahvali odličnoj ekonomiji, koja je pre izbijanja krize imala čak pet odsto viška u predviđenom bruto domaćem proizvodu. Mada analitičari ukazuju da su veliki popusti u radnjama mali pokazatelj teškog stanja, naglašavaju da je Danska još daleko od ozbiljnih problema.

"Bruto domaći proizvod je bio iznad normalnog nivoa, zato nas njegovo smanjenje ne pogađa previše. Nismo ni blizu Italiji ili Španiji. Zapravo, Danska postaje neka vrsta utočišta, u zemlju i dalje ulazi kapital", kaže Hans Vita Jakobsen, profesor Univerziteta u Kopenhagenu.

Iako ima strahovanja da će i Danska osetiti ozbiljnije posledice krize, ekonomisti hrabre javnost govoreći da zemlja ima načine da odoli: znanje, iskustvo, posvećenost jedinstvenom tržištu i sposobnost da nalazi nova rešenja.

Iznad svega, tu su ulaganja u nauku i obrazovanje, koja će tržište rada učiniti fleksibilnijim i otvorenim za mlade.