Robni zapis garancija za kredit

Da poljoprivrednici ne bi bili primorani da proizvode prodaju u trenutku žetve ili berbe, kada su najjeftiniji, omogućeno im je da ih čuvaju u javnim skladištima.

Robni zapis, koji se tom prilikom dobija kao potvrda da su, na primer, kukuruz, pšenica ili malina uskladišteni, jeste hartija od vrednosti kojom se može trgovati, ili koja se može založiti prilikom uzimanja kratkoročnih kredita.

Do sada je po osnovu robnih zapisa odobreno 210 miliona dinara kredita, kažu u Kompenzacionom fondu.

Poljoprivrednik Živojin Ostojić iz Uljme obrađuje 800 hektara zemlje i obično seje suncokret, kukuruz i pšenicu. Prošle godine proizveo je oko 5.000 tona robe, koju je uskladištio. Robni zapis za 200 tona iskoristiće da nabavi seme, đubrivo i zaštitna sredstva za prolećnu setvu.

"Proverićemo kako su bankari spremni na ove poduhvate, ako ne zakeraju kako znaju, možda ćemo uzeti pare, pa kupovati repromaterijal za gotovo. Ukoliko ne bude tako, daćemo skladišnicu prodavcima repromaterijalima", kaže Živojin Ostojić. 

Robne zapise poljoprivrednicima mogu da izdaju samo skladištari koji su u sistemu javnih skladišta.

Za sada licencu za taj posao ima 11 silosa i jedna hladnjača, ukupnih kapaciteta 140 hiljada tona. Cilj je da se u naredne dve godine kapacitet poveća na 500.000 tona.

Jedan od skladištara Jovica Nikolić kaže da sa zapisima i bankama ima dobro iskustvo. Ističe da su krediti povoljniji u odnosu na kredite koji su mogli da se naplate, jer je Narodna banka proglasila robne zapise kao adekvatno sredstvo obezbeđenja.

"Povlačimo kredite na osnovu robe koju imamo i onda imamo fleksibilnost da robu prodajemo kasnije", kaže skladištar Nikolić.

Robni zapis se izdaje na period do godinu dana. Štampa ga Zavod za izradu novčanica, a zadužuju skladištari pod posebnim uslovima.

Zaštićen je hologramom i ima serijski broj, tako da njegov vlasnik može biti potpuno uveren da je njegova roba na sigurnom i da će u trenutku kada poželi da je proda ona biti istog kvaliteta kao kada je uskladištena.

Da vlasnik robe neće biti na gubitku, čak i ukoliko se roba ošteti, garantuje Kompenzacioni fond.

"Nekad će fond isplatiti štetu koju skladištar nije mogao da isplati, ne zato što je poslovao na način koji nije dozvoljen zakonom, nego se ispostavilo da je vlaga bila velika, da su bolesti nastupile neplanirano", kaže Tatjana Đukanović iz Kompenzacionog fonda.

Prema njenim rečima, Kompenzacioni fond će zaštititi i proizvođača i skladištara.

Troškovi čuvanja u javnim skladištima nešto su viši nego u drugim prostorima, ali država subvencioniše deo, kako to proizvođači ne bi osetili.