Više novca opštinama

Budžeti lokalnih samouprava u 2012. godini biće oko 20 odsto veći nego prošle godine. Tome je umnogome doprineo izmenjeni Zakon o finansiranju lokalnih samouprava na osnovu kojeg su veći transferi solidarnosti najsiromašnijim opštinama i dvostruko veći prihodi od poreza na zarade koji ostaju u lokalnoj kasi.

Iako je to lokalnim samoupravama dobrodošlo za završetak infrastukturnih objekata i socijalna davanja, ekonomisti smatraju da je zbog njega republički budžet zategnutiji i da je deficit veći za 40 milijardi dinara.

Gradovima Srbije, osim Beogradu, iz centralnog budžeta biće prebačeno više od 33 milijarde dinara. Najviše para dobiće Leskovac (881 milion dinara) i Novi Sad (818 miliona), a najmanje Sremski Karlovci (33 miliona) i Lapovo (42 miliona).

Niš će, na primer, ove godine, zbog ulaska u prvu grupu razvijenosti, dobiti duplo manje para iz republičke kase nego 2011. Strane investicije Nišlijama su, takođe, donele više para u budžet i oko 2.500 novih radnih mesta.

"Takav trend se očekuje i u 2012. Sa druge strane, taj prihod od poreza na zarade ljudi koji rade u Nišu ostaje gradovima i opštinama u većem iznosu, što je razlog za optimizam", kaže gradonačelnik Niša Miloš Simonović.

Najsiromašnijim opštinama država će preko transfera solidarnosti pomoći sa oko pet milijardi dinara. Pojedine će imati i do 20 odsto veći budžet, pa će prvi put biti u mogućnosti da ulože u infrastrukturu: puteve, vodovod, kanalizaciju, izgradnju novih škola.

"Mi smo predvideli oko 233 miliona za narednu godinu, jer smo uzeli da je u prva dva meseca primene novog zakona u budžetu vraćeno u proseku oko 20 miliona od poreza na zarade", kaže načelnik za finansije opštine Bujanovac Boban Pavlović.

Punije kase u lokalu, veći budžetski deficit

Ipak, i pored zadovoljstva, zbog dodatnih sredstava, u lokalnim samoupravama imaju i zamerke.

"Ono što je iz perspektive lokalne samouprave najveći nedostatak budžetskog procesa za 2012. jeste njegova nepredvidivost, sa druge strane je nedostatak komunikacije između lokalnih samouprava i Ministarstva finansija", kaže Dragan Spirić iz Stalne konferencije gradova i opština.

Zakon o lokalnoj samoupravi, i pre usvajanja, oštro su kritikovale neke opozicione stranke, ali i Fiskalni savet. Najveća zamerka je, ipak, da je on prouzrokovao povećanje deficita državnog budžeta i da će predstojeća kriza taj problem pooštriti.

"Postoji opravdana bojazan da će već značajno veći prihodi u lokalu dovesti do neracionalnog trošenja. Znači sada, u odnosu na prošlu godinu, znatno veći iznosi su predviđeni za subvencije, na robe i usluge i na kapitalne rashode", kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Petrović napominje da su kapitalni rashodi opravdani, ali sumnja da će sve moći da se izvrši.

Fiskalni savet predlaže da lokalne samouprave iskoriste dodatna sredstva i plate sve dugove, i apeluje na državne organe da pooštre kontrolu trošenja novca po opštinama kako bi se republički deficit održao na planiranih 140 milijardi dinara.