Gordijev čvor propisa

Preduzeća u Srbiji na administrativne procedure godišnje troše oko četiri odsto BDP-a, što je oko 1,35 milijardi evra, pokazuje istraživanje Američke agencije za međunarodni razvoj "Ju-Es Ejd" (USAID).

Giljotina propisa započeta 2009. godine još nije završena. Od 340 preporuka privrede za jeftinije poslovanje nisu usvojene još 72. Sprema se nova strategija regulatorne reforme u Srbiji čiji će ciljevi biti da se stvori bolji privredni ambijent.

Poslovanje jeftinije za četvrtinu, međunarodni poslovni rejting bolji za 20 pozicija, to je predviđala prethodna strategija usvojena 2008. godine. Tri godine kasnije, većina privrednika i dalje smatra da je tzv. papirologija previše komplikovana i skupa.

Džozef Lauter iz "Ju-Es Ejda" kaže da, uprkos promenama, manje od četiri procenta privrednika je reklo da je trošilo manje novca i vremena u borbi sa administrativnim procedurama.

U Uniji poslodavaca kažu da su očekivali bržu promenu prijave i odjave radnika. 

"S obzirom na nove tehnologije, na elektronsko poslovanje, prosto je neverovatno da je potrebno na isti način papirno i na više mesta prijavljivati i odjavljivati radnike", rekao je predsednik Unije Nebojša Atanacković.

Ni poslovni rejting Srbije nije se popravio. Naprotiv, na listi Svetske banke, od 183 zemlje Srbija je ove godine zauzela 92. poziciju, što je četiri mesta slabije nego prošle godine. Iako je većina preporuka usvojena, usvajanjem preostalih sedamdesetak uštedelo bi se oko 30 miliona evra.

(Ne)sprovođenje preporuka 

Potpredsednica Vlade Verica Kalanović kaže da je jasno da neka ministarstva nisu odradila svoj deo posla i da će morati da ga u narednom periodu odrade.

Ministarstvo finansija od 96 nije sprovelo 37 preporuka. Resor rada i socijalne politike od 10 preporuka nije sproveo 9. Ljudska prava od dve, nijednu. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja od četiri nije sprovelo tri.

Nabolji na listi su Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj - od 112 sprovelo je 107, dok je Ministarstvo zdravlja sprovelo sve preporuke.

U razvijenim državama regulatorna tela imaju obavezu da analiziraju učinak propisa koji se donose. U Srbiji to baš i nije praksa.

Mira Prokopijević iz Kancelarije za reformu propisa kaže da je oko 800 zakona doneto u prethodne tri godine, a svega je 400 zahteva za kontrolu kvaliteta analize efekata propisa prosleđeno Savetu za regulatornu reformu.

Zbog toga će u Srbiji biti uveden test uticaja propisa na mala i srednja preduzeća, što bi trebalo da spreči neopravdano nametanje novih obaveza tom sektoru privrede.