Opao indeks medijske pismenosti, deca postala strastveni korisnici interneta

Dok smo jačali imunitet protiv koronavirusa, digitalni imunitet i medijska pismenost su oslabili. Ljudi su tokom pandemije bili obasipani gomilom informacija, najviše putem društvenih mreža.

"Sigurno da ćemo za svoje zdravlje proveriti deset izvora, a da li ćemo deset izvora proveriti ako govorimo o nekoj manje važnoj informaciji, pitanje je koliko moderan čovek za to ima vremena", ukazuje izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar.

Vreme na telefonu srednjoškolci najviše provode za zabavu. Najmanje za učenje i informisanje iako znaju za pojmove "tabloid" i "spinovanje". Svaka četvrta mlada osoba uopšte i ne želi da se informiše o događajima u svetu.

"Na nama je da sistemski rešimo problem i kako da te sisteme komunikacije prilagodimo i da se određeni sadržaji kao što je, na primer, kultura mnogo više uključe u to, gledaćemo da to kroz obrazovni sistem sprovedemo", ističe Marko Krstić, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Poseban fokus na podizanju medijske pismenosti, upozoravaju nadležni, mora biti na mladima, imajući u vidu da čak 99 odsto dece uzrasta od tri do 17 godina koristi internet.

"Taj procenat samo raste sa uzrastom, na internetu u proseku provedu tri do četiri sata dnevno dok tokom vikenda provedu između čak četiri i sedam časova", naglašava Slavica Trifunović, pomoćnica u Ministarstvu kulture i informisanja.

Najpopularnije platforme kod mladih su Jutjub, Instagram i Tik-tok. Upravo su to mesta, zaključuju, na kojima treba jačati kolektivni digitalni imunitet.