Borba profita i pijeteta na Vidu – kako odbraniti sveto mesto

"Plava grobnica" opet postala kupalište: Grci postavili ležaljke tamo gde počivaju 2.764 srpska vojnika – i sam naslov uznemirio je nedavno mnoge Srbe, ali i Grke, meštane ostrva Vida, koje se nalazi na svega desetak minuta vožnje brodom od Krfa.

Na Vidu se tokom Prvog svetskog rata nalazila bolnica za srpske ranjenike, koji su prošli albansku golgotu. Danas se tu nalazi mauzolej, tu su sahranjeni stradali, poznati i nepoznati srpski vojnici. 

Nenad Lajbenšperger iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture rekao je za RTS da je odnos grčkih zvaničnika prema statusu ostrva pozitivan, jer su svesni šta se tamo nalazi i koji je značaj tog mauzoleja i za Srbe ali i za njihovu istoriju.

"Uvek se pojavi neko ko toga nije svestan dovoljno, neki ljudi generalno nemaju svest o značaju memorijala i mestu stradanja i bitniji su im drugi interesi. Onda se zaigraju u želji za profitom, naprave greške koje izazovu negativne reakcije javnosti, kao što je postavljanje ležaljki", ukazao je Lajbenšperger. 

Istoričar ističe da se to dešavalo mnogo puta u prošlosti i dodaje da u drugom delu ostrva, s druge strane od mauzoleja, već postoje neke plaže, grčke vlasti to pokušavaju da spreče i konzulat na Krfu zajedno sa kustosom Srpske kuće apeluju da se to smanji, a to uspevaju u prvom delu ostrva, u blizini mauzoleja.

Apel i diplomatska borba

Ostale su neke ležaljke, a recept su, prema rečima istoričara, stalni apeli kao i diplomatska borba s vlastima na Krfu, preko ambasade u Atini.

Sami meštani su učestovovali u uklanjanju ležaljki. Kaže da ima mnogo ljudi na Krfu koji čuvaju sećanje i na Srbe i na svoje pretke, zato tako reaguju i sprečavaju takve stvari.

Ribolov u tom delu Jonskog mora je bio 50 godina potpuno zabranjen. 

"Prošlo je mnogo vremena od tada, pre više decenija to je narušeno, postoji izlov na tim delovima, mada dosta manje. Posmrtni ostaci tamo ne postoje pa samim tim ne postoji ni opasnost ni po same ribolovce ni po sam pijtetet, posebno što Plava grobnica nije pored samog ostrva, ona je dalje na pučini – ostatke je struja nosila i oni su na širokom prostoru rasprostranjeni", ukazao je on.

Jak glas Udruženja Srba na Krfu

Grčki hotelijeri pokušavaju da naruše sveto mesto za srpsku istoriju. Željko Popović, predsednik Udruženja Srba na Krfu, kaže da su reagovali kao udruženje.

"Prošle godine je bio sličan pokušaj jednog restorana da postavi ležaljke bez ikakve dozvole, ali su ove godine pronašli način da ležaljke postave uz pomoć Opštine, iako je Opština posle lokalnih izbora obećala da se tako nešto neće desiti", rekao je Popović.

Ističe da je gradonačelnica obećala da će sporne ležaljke biti sklonjene i da će biti postavljene drvene ležaljke i slamnati suncobrani.

"Ministarstvo rada je reagovalo, naša ambasada, konzul i razna udruženja. Nadamo se da ćemo podići dovoljno jak glas da se to skloni s našeg puta ka mauzoleju i da dostojanstveno idemo ka njemu", rekao je Popović.

Naš odnos prema istoriji

Na pitanje umemo li da cenimo pretke i ujedinjeno nastupamo kada su ovakve situacije u pitanju, istoričar Lajbenšperger kaže da je to kompleksna problematika.

"Osećamo pijetet prema vojnicima i potrebu da im se odužimo, ali u praksi to baš nije tako, završava se na pominjanju, na proslavama, glavnim manifestacijama, ali kada se radi o redovnom sećanju, onda malo zatajimo", istakao je istoričar.

Vido je paradigma tog sećanja, kaže istoričar i dodaje da većina ljudi oseća kao da ide na hodočašće, ali većina građana poseti Vido kada ide na letovanje na Krf.

Prema njegovim rečima, naše sećanje je veoma selektivno. 

"Tu leži i naša odgovornost što se ove sporne situacije dešavaju, možda ne toliko za Vido, ali za neke druge lokacije više", zaključio je dr Lajbenšperger.