Šta znamo o koronavirusu, kako ga razlikovati od gripa i možemo li se zaštititi

Šta su koronavirusi

Koronavirusi su velika porodica virusa koji izazivaju bolesti u rasponu od blage prehlade do težih respiratornih bolesti, poput poznatog bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS-KoV) i teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS-KoV).

Pored ovih poznatih, u Kini se pojavio novi koronavirus (2019-nCoV). To je soj koji ranije nije identifikovan kod ljudi.  

Izvor zaraze

Koronavirusi su zoonotski, što znači da se prvo razvijaju kod životinja pre nego što se razviju kod ljudi. Da bi virus prešao sa životinje na čoveka, osoba mora da dođe u bliski kontakt sa životinjom koja nosi infekciju.

Veruje se da je pijaca Hunan u Vuhanu izvor zaraze koronavirusa.

Period inkubacije

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) period inkubacije je od dva dana do dve nedelje, a nedavni podaci pokazuju da se može produžiti na 21 dan.

Simptomi Kovida-19

Za sada znamo da Kovid-19 možda u početku ne izazove nikakve simptome. Možete biti zaraženi virusom do dve nedelje pre nego što primetite simptome. Do sada poznati simptomi su: groznica, temperatura koja postepeno raste, kašalj, kratak dah i gubitak daha, otežano disanje.

Moguće komplikacije Kovida-19

Upala pluća, jak akutni respiratorni sindrom, oštećenje srca ili srčani udar, nepravilan rad srca (aritmija), kardiovaskularni šok, otkazivanje bubrega.

Koje su razlike između koronavirusa i virusa gripa

Infekcije koronavirusom i grip imaju slične simptome koji otežavaju dijagnozu. Virus gripa mnogo je češći i smrtonosniji od Kovida-19.

Glavni simptomi koronavirusne infekcije su groznica, temperatura koja postepeno raste, kašalj i otežano disanje, dok grip često prate i dodatni simptomi: bolovi u mišićima i grlu, curenje nosa ili začepljen nos, kijavica, upaljeno grlo, glavobolja, umor.

Kada i gde potražiti pomoć

Ako osetite neki od gore navedenih simptoma, a putovali ste u Kinu, Japan, Italiju ili ste bili u bliskom kontaktu sa nekim kome je potvrđen Kovid-19 javite se najbližem zdravstvenom centru.

Kako se utvrđuje prisustvo koronavirusa

Kovid-19 se dijagnostikuje analizom uzorka, krvi, pljuvačke ili tkiva obolelog.   

Kako se leči Kovid-19

Za sada ne postoje specifični lekovi koji bi se primenjivali na ovaj virus. Primenjuje se terapija kojom se ojačava organizam, i ispituje se efikasnost postojećih antiviralnih lekova. 

Kako se prenosi koronavirus

Koronavirus je respiratorni virus koji se prenosi sa čoveka na čoveka kapljično. To znači da se infekcija prenosi kapima koje bolesna osoba ispušta u vazduh tokom kijanja, kašljanja i razgovora, a udiše ih druga osoba.

Prenos koronavirusa preko površina

Ako kapljice koje sadrže virus dospeju na površinu ili se šire preko kontaminiranih ruku obolelih, neko drugi se takođe može zaraziti dodirivanjem tih površina, a zatim svog lica (oči, usta, nos).

Ručke na vratima, ručice vrata lifta, ograde na stepeništu, mesta za držanje u javnom prevozu su primeri površina koje mogu biti kontaminirane. Još nije jasno koliko dugo virus može da živi na tim površinama – satima ili danima, ali najbolje je izbegavati da dodirujete ove javne površine i pojačate higijenu ruku.

Stariji muškarci u povećanom riziku

Starije osobe i muškarci su pod najvećim rizikom kad je reč o smrtnosti od koronavirusa – prema najobimnijoj studiji do sada, najveći broj žrtava i obolelih upravo je u ovim grupama.

Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) utvrdio je da je prosečna starost ljudi koji su pozitivni na ovaj koronavirus oko 45 godina, a više od dve trećine obolelih su muškaraci.

Postoje dva moguća objašnjenja:
– muškarci imaju veću verovatnoću od ozbiljne bolesti i potrebno im je bolničko lečenje,
– muškarci su, možda, iz društvenih i kulturoloških razloga, češće bili izloženi virusu na početku epidemije. 

Druge bolesti

Oni su bolovali od drugih bolesti koje su ih učinile osetljivijim na virus, što je bila posledica "oslabljenog imunog sistema ovih pacijenata": 40 je imalo slabo srce ili oštećene krvne sudove zbog otkazivanja srca i moždanog udara, 12 pacijenata je imalo dijabetes.

Mere zaštite

Standardne preporuke za sprečavanje širenja infekcije uključuju - pojačanu higijenu ruku (često pranje ruku najmanje 20 sekundi toplom vodom i sapunom), prekrivanje usta i nosa prilikom kašljanja i kijanja, upotrebu maski, dezinfekciju površina, temeljno kuvanje mesa i jaja.

Izbegavanje bliskog kontakta sa svima koji pokazuju simptome respiratornih infekcija kao što su kašalj i kijanje. Takođe, izbegavanje boravka u prostorijama sa velikim brojem ljudi.

Koliko je efikasna upotreba virusne maske za lice

Uz pojačanu higijenu (pranje) ruku i izbegavanje dodirivanja moguće kontaminiranih javnih površina, upotreba maske je jedno od najefikasnijih sredstava zaštite.

Vakcina protiv koronavirusa

Otkako je izbio novi koronavirus u Kini, naučnici širom sveta pokušavaju da naprave vakcinu kako bi zaustavili širenje epidemije. Nedavno je jedna šangajska farmaceutska kuća napravila uzorke vakcine i toku su testiranja na životinjama.

Simptomi i tok bolesti

Od prvog do petog dana kod pacijenta se javljaju groznica i temperatura. Takođe, mogu da osete umor, bol u mišićima i suv kašalj. Mali broj ljudi je imao dijareju ili mučninu. Petog dana kod pacijenta se može javiti otežano disanje - posebno kod starijih osoba sa istorijom bolesti. Prema izveštaju Univerziteta u Vuhanu, kod 15 odsto pacijenata se sedmog dana javlja akutni respiratorni distres sindrom – sakupljanje tečnosti u plućima. Naredna dva dana pacijenti mogu da osete bolove u stomaku i gubitak apetita. Pacijenti koji se oporave od virusa otpuste se iz bolnice u proseku nakon dve i po nedelje.

Da li treba da budemo zabrinuti 

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da koronavirus nije globalno van kontrole niti je prouzrokovao smrtne slučajeve velikih razmera i da je "prerano" govoriti o pandemiji.

Istraživanje iz Kineskog centra za kontrolu bolesti ukazuje da oko 80 odsto obolelih oseća blage simptome, oko 15 odsto pacijenata teške, dok je pet odsto pacijenata u kritičnom stanju. 

Od koronavirusa koji se prvo pojavio upravo u Vuhanu u decembru prošle godine, prema najnovijim podacima, umrlo je više od 2.200 ljudi, a zaraženo više od 76.000. Koronavirus do sada je potvrđen u devet evropskih zemalja. Najveći broj zaraženih izvan Azije je u Italiji – više od 230 osoba, a sedmoro ljudi je preminulo. Prvi slučaj koronavirusa potvrđen i u Hrvatskoj.